Izvor: Vostok.rs, 13.Jul.2014, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rogozin: Ruska raketno-kosmička industrija mora raditi i pod sankcijama
13.07.2014. -
Prema rečima zamenika predsednika vlade RF, to što raketno-kosmička industrija radi u težim uslovima može biti od koristi. On je to obrazložio da „se ne sme u 21. veku, u uslovima kad geopolitika postaje sve više grabežljiva, živeti opušteno“.
Rusija je prinuđena da realizuje svoje planove u uslovima zapadnih sankcija, izjavio je novinarima potpredsednika vlade RF Dmitrij Rogozin.
„Sada raketno-kosmička industrija, kao i druge visokotehnološke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << oblasti u Rusiji rade u uslovima sankcija“, rekao je Rogozin za vreme posete raketno-kosmičkom centru „Hruničev“ u Moskvi, gde se pravi nova raketa „Angara“.
„To je novo što se pojavilo u našem životu. To su, u suštini gledano, ne baš mirnodopski uslovi rada. To nije poštena konkurencija, ali sam siguran da ćemo izdržati i pobediti u ovoj borbi“, rekao je potpredsednik vlade.
Prema njegovim rečima, raketno-kosmička industrija je prinuđena da radi u otežanim uslovima, ali da joj to može biti od koristi. “ Ne sme se u 21. veku, u uslovima kad geopolitika postaje sve više grabežljiva, živeti opušteno“, rekao je on.
On je stručnjake iz ove oblasti uporedio sa običnim vojnicima, oficirima i generalima ruske armije. „Zato što su zadaci koje rešava raketno-kosmička industrija ne samo prestiž i autoritet države, nego i nove jake pozicije zemlje, na koje će svi moraju računati“, rekao je Rogozin.
Govoreći o uticaju sankcija, on je rekao da se one pre svega odnose na zavisnost grana od uvozne radijaciono-otporne elektronske komponente baze. „To nisu samo isporuke delova iz Ukrajine i drugih zemalja, koliko rad na stvaranju sopstvene radijaciono-otporne elektronske komponente baze. To je takozvani drugi plan zamene uvoza, koji će uskoro biti pokazan predsedniku. To radi Roskosmos, kao i preduzeća pod Minpromtorgom“, rekao je Rogozin.
On je saopštio da je vlada počela da radi na budžetu za 2015-2017. godinu. „Ulazeći u taj budžetni posao, mi shvatamo režim štednje materijalnih sredstava. Mi svi jako dobro shvatamo situaciju koja se stvara oko naše zemlje“, rekao je potpredsednik vlade.
Ukrajina, EU i SAD, kao i neke druge zemlje koje nisu priznale ulazak Krima u sastav Rusije posle martovskog referenduma su uvele sankcije protiv ruskih činovnika, političara i poslovnih ljudi, kao i niza kompanija. Moskva je te sankcije nazvala kontraproduktivnim. Na Krimu je 16. marta održan referendum o statusu autonomije na kom se više od 96% stanovništva izjasnilo za ulazak Krima u sastav Rusije. 18. marta je potpisan odgovarajući dogovor. Državna duma i Savet Federacije su odobrili dogovor o pripajanju poluostrva Rusiji i zakon o formiranju dva nova subjekta RF: Republike Krim i grada federalnog značaja –Sevastopolja. Predsednik RF Vladimir Putin je 21. marta potpisao oba dokumenta.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
.jpg)
