Izvor: Vostok.rs, 12.Avg.2014, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođenje UN: problemi i protivrečnosti
12.08.2014. -
Pre 70 godina na konferenciji u Dumbarton-Ouksu zemlje učesnice antihitlerovske koalicije počele su da govore o formiranju nove organizacije bezbednosti. Predlozi koji su tada dati kasnije su postali osnova Povelje UN – međunarodne platforme koja je postala ključna u rešavanju pitanja vojnih konflikata godinama unapred. U tom trenutku formiranje UN bilo je najefikasnije rešenje. Ipak odmah se pojavio problem između dva tabora – sovjetskog i zapadnog.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Uzajamno nepoverenje vremenom nije nestalo. A prvobitno postavljen princip veta postepeno je postao kamen spoticanja na putu rešavanja globalnih problema, ističu eksperti.
Do sredine 40-ih godina postalo je jasno da Versajski sporazum koji je donet 1919. godine više ne funkcioniše. Liga Nacija kao instrument za sprečavanje vojnih konflikata teško da je zadovoljavala potrebe nove epohe. Istovremeno užasi Drugog svetskog rata naterali su lidere ozbiljno da se zamisle o novom sistemu bezbednosti kako bi se izbegle greške prošlosti. Ipak prilikom formiranja novog organa, njegovi tvorci mnogo toga nisu uzeli u obzir. Ključni element organizacije bio je Savet bezbednosti sa stalnim članovima SSSR (Rusija), SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, koji je minimalizovao usvajanje mogućih odluka, podseća direktor Instituta za politička istraživanja Grigorij Dobromelov:
- Najvažniji princip bilo je pravo veta bilo kog člana SB UN na bilo koju kolegijalnu odluku. A od drevnih vremena je jasno da ako neko poseduje pravo veta u kolegijalnom organu, takav organ u prvom redu potreban je radi obustave donošenja nekih rešenja, a ne za aktivan konstruktivan reformatorski rad.
Lideri Un bile su zemlje pobednice. Između dva tabora – sovjetskog i zapadnog – odmah se pojavila napetost. To je u velikoj meri otežalo rad organizacije, ističe glavni urednik portala TERAAMERICA, politikolog Boris Mežujev:
- Glavni problem UN sastojao se u tome što se njihovo formiranje podudarilo sa početkom hladno grata. Kako to može da se spoji – s jedne strane postoajnje ove organizacije, a sa druge potpuno razmeđivanje dva sistema i zemalja koje su ove sisteme predstavljale. Ali UN su učinile tako da hladni rat ne preraste u vatreni. I u tome je njihova zasluga.
Trebalo je uzeti u obzir interese dve strane, a to nije bilo jednostavno. Svako je pretendovao na svoju sferu uticaja, zbog čega je raslo stalno međusobno nepoverenje, ističe Grigorij Dobromelov:
- Sovjetski Savez, Staljin nije verovao svojim saveznicima. On je imao za to osnove. U završnom periodu Drugog svetskog rata Velika Britanija i SAD su vodile separatne pregovore sa Hitlerom. To je već navodilo Staljina na potencijalni konflikt sa saveznicima. Pored toga, tu je proba nuklearnog oružja koju su sprovele SAD. A SSSR u tom trenutku nije posedovao takvo oružje. Isto kao i zapadne zemlje – one su pravedno smatrale da SSSR poseduje u tom trenutku najjaču armiju na svetu. Obe strane su se odnosile jedna prema drugoj sa velikim stepenom nepoverenja.
Ali i završetkom hladno grata i raspadom SSSR konflikt nije nestao, transformisao se u konfrontaciju: Rusija-Kina s jedne strane i SAD, Francuska, Britanija s druge. Format UN i dalje loše radi i više podseća na rudiment događaja 20. veka, ističu eksperti.
Aleksandra Dibiževa,
Izvor: Glas Rusije
