Izvor: Deutsche Welle, 04.Jul.2019, 08:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roboti – novi negovatelji?

Društvo postaje sve starije, negovatelje je sve teže pronaći, a tehnika postaje sve bolja i bolja. Da li će poslove negovatelja uskoro preuzeti roboti? Tu se iz etičkih razloga postavlja više pitanja…

Kaže se da je pas čoveku najbolji prijatelj. Međutim, već sada je robot u nekoliko staračkih domova drugi čovekov najbolji prijatelj. Tamo je u funkciji robot Peper. On sa ljudima može da razgovara, dok govori može i da gestikulira, a dok sluša, svojim sjajnim očima >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << signalizira da je u potpunosti koncentrisan na osobu koja s njim razgovara. Robot Paro takođe je angažovan u staračkom domu. Reč je o robotu koji, ukoliko ga pomilujete, reaguje pokretom i određenim zvukom.

Iako Peper i Paro ne mogu da se takmiče sa robotima kao što je „R2-D2“ iz „Ratova zvezda“, oni se ipak uspešno koriste u staračkim domovima u nezi starih osoba. I kako se tehnologija bude dalje razvijala, tako će i roboti u bolnicama i staračkim domovima biti sve važniji. A u svemu tome moraju da budu ponuđeni odgovori na mnoga pitanja iz oblasti etike.

Šta mašine mogu da ponude?

Nemački savet za etička pitanja je na svom godišnjem sastanku pažnju posvetilo robotima u negovateljstvu. „Broj osoba kojima će biti potrebna nega u budućnosti će se dramatično povećati“, kaže predsednik Saveta Peter Dabrok. „Roboti nude izlaz iz krize s nedostatkom negovatelja. Da bi sve to u budućnosti bilo što je moguće humanije, već danas moramo da postavimo smernice u odnosu prema tehnici“, kaže Dabrok.

Robot Peper u bolnici u beglijskom Litihu

Anja Rihert je direktorka tehničkog univerziteta u Kelnu „Cologne Cobots Lab“. Na tom univerzitetu takođe se nalazi i nekoliko primeraka Pepera. Rihterova kaže da robot nije ravnoparavan kolega i da može „da ponudi odgovore na standardna pitanja, kao npr. Aleksa. Ali razlika u odnosu na Aleksu je to što iza Pepera ne stoji velika baza podataka. Dakle, robot nije tako pametan kao Amazonov pametni zvučnik koji sluša privatne razgovore i tako stalno uči.“

Peper recimo tako posetiocima muzeja pokazuje put ili penzionerima na ekranu pokazuje fotografije. Eksterne firme mogu da izrađuju programe i ugrađuju ih u Pepera koji npr. radi kao učitelj Taj-čija. Rihterova kaže da je primena robota unosan posao koji se vrtoglavo razvija.

Robot umestro Roberte

Prednost „limenog“ kolege je njegovo bezgranično strpljenje, što nije slučaj sa ljudima-negovateljima. „Takav sistem je emocionalno gledano u potpunosti neutralan. On se ne ljuti ako nešto mora da ponovi 50 puta“, kaže Rihertova. „To kod ljudi smanjuje stres. Postoje istraživanja koja su pokazala da dementne osobe lakše ostvaruju kontakt i komuniciraju sa osobama, jer osećanju manje stresa nego sa ljudima.“

Robot Paro: zgodan za maženje

Postoje situacije u kojim osobe kojima je potrebna njega, zbog osećaja stida preferiraju robote više od ljudi. Anja Rihert podseća na jednu konferenciju na kojoj su učesnici upitani da li bi radije, kao inkontinentne osobe, dozvolili da ih čisti kada se unerede. „Iznenađujuće, većina je rekla da bi to prepustila robotu“, kaže Rihertova.

Negovati i biti negovan

Naravno, roboti, kao i ljudi prave, greške. Dok je kod negovateljica i negovatelja jasno podeljena uloga, kod mašina je to novost.

„Svi pravni pokušaji da se to razjasni su ostajali bez rezultata. U Nemačkoj se često diskutuje o automobilima bez vozača. U ovom slučaju algoritam u deliću sekunde odlučuje da li će vozač ili neko drugi u automobilu biti zaštićen. „Takav algoritam, bilo da je reč o automobilu ili staračkom domu, nikako nije neutralan“, kaže Anja Rihert i dodaje: „Iza toga se kriju određene kulture i različita razmišljanja koja su u pravilu programirana. Pitanje je: da li je on tada odgovoran ili nije?“

Kada robot sluša

U nekim oblastima robot može da vrati samostalnost i dostojanstvo. „Međutim, i ovde postoje svetle i tamne strane“, kaže Anja Rihert: „Naginjemo ka tome da na svakom mestu prikupljamo i vrednujemo podatke“. Robot koji sluša i posmatra pacijente dobija i neke intimne informacije. „Tada može da se dogodi da mi zdravstveno osiguranje neće platiti tablete jer ih ne uzimam redovno“, objašnjava Rihertova scenario koji etičari žele da spreče.

Automatski servis: proizvod nemačkog Insituta Fraunhofer

Anja Rihert se nada da to takvog sakupljanja podataka neće doći kod robota koji su angažovani kao negovatelji. Ona kaže da tržište reguliše takve stvari. „Ako niste sposobni da napravite proizvod koji će biti prihvatljiv na tržištu, onda ste uzalud uložili novac“, kaže Rihertova i dodaje: „Robot će se koristiti samo onda ako je on smislena zamena na odeljenju, a ne da radi kao špijun i nije od pomoći onima kojima je nega potrebna“.

Roboti bi pre svega trebalo da pomognu negovateljima koji bi onda imali više vremena da se brinu o svojim štićenicima tamo gde je ljudska ruka nezamenljiva. Anja Rihert ne može da zamisli scenario u kojem roboti postaju nekakva pretnja: „Na sreću, oni imaju dugme kojim mogu da se isključe i u svakom trenutku mogu da se gurnu u stranu“.

Niko još nije uspeo da prebroji koliko ima robota na najvećem Industrijskom sajmu na svetu, u Hanoveru (23-27.4). Sigurno ih je više hiljada, u svim veličinama i oblicima. Oni su sve bolji i pametniji, u njima ima sve više inteligencije.

Sajamske hale ovako izgledaju noć pre otvaranja. Seče se, kači, instalira, programira. To je noć graditelja sajma (na fotografiji je jedan od stotina njih). Čitave jedinice ljudi zaduženih za čišćenje odnose tone ambalaže i otpada.

A u ponedeljak je sve pod konac. Posetioci mogu da dođu. Organizatori očekuju da će ih biti oko 200.000. To je manje nego prethodnih godina kada ih je bilo oko pola miliona. Mnogo važniji su ipak poslovni kontakti koji će biti uspostavljeni u Hanoveru. Organizatori procenjuju da će biti više od pet miliona takvih susreta i dogovora.

Ako ljudi i roboti zajednički rade na jednom predmetu, onda sve to mora da bude i bezbedno. Ovaj robot ima nekoliko senzora koje je razvio Institut za tehnologiju iz Karlsruea (KIT). Oni obezbeđuju da se robot povuče ili ukoči u slučaju da je prekoračena bezbedna distanca.

Kristijan Trap je inženjer u firmi „Festo“, specijalizovanoj za automatiku proizvodnje. On i njegove kolege razvili su radno mesto za samo-obuku. Njihov robot kontroliše se detekcijom očiju, glasom, uz pomoć daljinskog upravljača ili virtuelnih naočara. Radna odeća takođe je opremljena senzorima. Mašina na taj način uči na osnovu onoga što joj čovek pokazuje.

Prvi put ove godine jedna latinoamerička zemlja je zemlja-partner sajma u Hanoveru. Iz Meksika stiže 150 izlagača. Predsednik Enrike Penja Nieto, zajedno sa kancelarkom Angelom Merkel, otvorio je sajam. Tom prilikom razmenili su dresove i zaključili: jedini zid koji je Meksiku potreban, jeste zid odbrane na predstojećoj utakmici protiv Nemačke na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Sajam u Hanoveru već dugo niz godina je prva adresa za IT-koncerne poput „Majkrosofta“. Ove godine tako, švajcarski proizvođač mašina „Biler“ predstavlja „pametnu“ mašinu za sortiranje kukuruza. Ona razdvaja zdrava zrna od onih koja su zagađena aflatoksinom. Aflatoksin je prirodni gljivični otrov, veoma opasan u slučaju da dospe u lanac ishrane.

Da bi jednog dana na nemačkim putevima bilo više elektro-automobila, potrebna je gusta mreža efikasnih stanica za punjenje. Industrijski koncern ABB bavi se upravo tim problemom. Njihovo znanje i iskustvo sada žele da prebace – na ulice: nova stanica za punjenje (na fotografiji) puni akumulator elektro-automobila za kraće vreme nego do sada i time omogućava vozilu daleko širi radijus kretanja.

Električna kolica već dugi niz godina koriste se kao prevozno sredstvo, pre svega u fabrikama. „Junghajnrih“, proizvođač viljuškara i drugih vozila za magacine, ima mnogo iskustva sa akumulatorskom tehnologijom, jer su mnoga od njihovih vozila – na električni pogon. Ovaj na slici, može da povuče teret od čak 28 tona.

Nemačka firma „Kuka“, od skoro u vlasništvu Kineza, jedan je od vodećih svetskih proizvođača sve inteligentnijih industrijskih robota. „Kuka“ sada pokušava da razvije i kućne varijante robota dom. Njihov prototip pod imenom „I do“ mogu da donesu kafu, da posluže kao konzola za video-igricu, kao haj-faj zvučnik ili klima-uređaj.

Kod toliko robota, servera, računara i raznih digitalnih aplikacija naravno da dolazi i do grešaka. Šta će u tom slučaju da se radi u fabrici budućnosti? Restart kompletnog sistema? Da se dobije slobodno popodne? Ili ode na kolektivni odmor? U svakom slučaju, telefonska hot-linija sa IT-stručnjacima moraće da bude dostupna u svako doba dana i noći.

Autor: Henrik Beme (Hanover)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...