Izvor: Politika, 27.Jul.2014, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robija zbog pisanja o bojnim otrovima
Glavni urednik i četvorica novinara osuđeni zbog „ugrožavanja nacionalne bezbednosti“
Jedan regionalni sud u Mjanamaru kaznio je prošle nedelje glavnog urednika magazina „Jedinstvo” i četvoricu novinara tog nedeljnika sa 10 godina teškog rada na robiji zbog – kako je navedeno – ugrožavanja nacionalne bezbednosti.
Oni su, naime, objavili tekst sa fotografijama da se u gradu Pauku u centralnom delu zemlje, uz pomoć kineskih inženjera koje plaća generalštab, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajno gradi ogromna fabrika bojnih otrova, a optužio ih je direktno kabinet predsednika republike, oslonivši se na zakon o državnoj tajni donet još 1923, u vreme britanske kolonijalne vlasti.
Inače, nedavno usvojeni Zakon o štampi zabranjuje da novinari, čak i ako su kršili propise pri obavljanju profesionalnih zadataka, budu osuđeni na zatvor.
Težak fizički rad, kao dodatak, znači angažovanje kažnjenika na gradnji puteva i ručnom kopanju kanala i bio je uobičajen tokom pet decenija vojne diktature, za koju se smatra da je nominalno prestala posle izbora 2010. i raspuštanja hunte 2011. godine.
Tada je više od 20 najuticajnijih generala prešlo iz uniformi u rukovodstvo Ujedinjene partije solidarnosti i razvoja koja je na izborima za skupštinu dobila ubedljivu većinu, ojačanu za još četvrtinu ukupnog broja poslanika imenovanih iz vojske.
Uoči objave presude novinarima „Jedinstva”, koje je u međuvremenu prestalo da izlazi, mjanmarski predsednik Ten Sein, koji je pre tri godine preuzimajući vlast ukinuo cenzuru, upozorio je na radiju da je ipak neophodno „ponašati se odgovorno”.
„Kad neko koristi slobodu štampe protiv države, umesto da doprinosi blagostanju zemlje, protiv njih ćemo preduzeti efikasne mere”, rekao je nekadašnji general.
Policijski specijalci, čija je „crna reputacija” ostala ista i posle formalnog ukidanja diktature, posetili su mnoge redakcije da bi kontrolisali finansijsko poslovanje. „Jasno je pokazano da medijska sloboda za Burmu i dalje ostaje san i nedostižni cilj, a da vlada nastavlja da odlučuje šta se može objavljivati i ko ima pravo da informiše (ili dezinformiše) našu javnost”, napisao je internet-sajt „Iravadi”.
O korišćenju hemijskog oružja u Mjanmaru govorilo se još 1991. posle masakra više od 3.000 ljudi iz nepokornih naroda Karen i Šan, jedan belgijski novinar je 2005. javio da vojska poseduje „otrovne granate”, dok australijski doktor Martin Panter tvrdi da je u Burmi lečio pacijente koji su preživeli napad nervnim i plućnim agensima i gasom zvanim „plikavac”.
Po izveštajima humanitarnih organizacija, burmanska armija koristila je bojne otrove da eliminiše manjine iz područja uz tajlandsku granicu i granicu sa Bangladešom.
Komisija UN za ljudska prava godinama je zahtevala od Mjanmara da zaustavi „burmanizaciju” – ubijanja, silovanja, torture i ukupnu represiju nad pojedinim etničkim i verskim zajednicama, a pogotovo široko rasprostranjeno i podsticano nasilje budista nad muslimanima.
Generalska vlada je to kategorički poricala navodeći da se radi o međusobnim okršajima trgovaca opijumom i da je sklopljeno primirje sa čak 17 različitih etničkih milicija koje su osporavale „običaj” da zemljom vladaju isključivo Burmanci koji čine 68 odsto ukupnog stanovništva.
Popuštanje političke stege u Mjanmaru i otvaranje ove izolovane države bilo je pre tri godine dočekano s velikim nadama, pa su se mnogi svetski lideri utrkivali žureći u posetu novim vlastima.
Hilari Klinton, u zvanju ministarke spoljnih poslova SAD, stigla je u grad Nepjido (Pjinmana), koji je postao prestonica umesto Jangona, već krajem 2011, a potom su sledili i bivši britanski premijer Toni Bler i za njim Hoze Manuel Barozo, pa Džulija Gilard, premijerka Australije, i švedski predsednik vlade Fredrik Rajnfeld.
Ipak, kad je u novembru 2012. Barak Obama govorio na Univerzitetu Jangon, radijski prenos prekinut je „iz tehničkih razloga” čim je pomenuto ugnjetavanje manjina.
Vašington i Evropska unija su ovoj državi, koja je uprkos velikim prirodnim bogatstvima među najbednijima na svetu, prošle godine ukinuli ekonomske sankcije, ali su i pre toga sve vreme sa generalima uspešno poslovali petrolejski džinovi kao što su francuski „Total”, američki „Teksako” ili japanski „Nipon oil”, pa čak i naš SDPR i fabrika vagona „Goša”.
D. Pocin
objavljeno: 27/07/2014
