Izvor: Politika, 19.Avg.2010, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rivali protiv mafije
Slavni evropski privatni detektiv Gugenbihler potvrdio „Politici“ da raspolaže dokumentima o Bloku 67 i o preprodaji objekata u vlasništvu Hipo lizinga
Nova istražna saznanja o Hipo aferi, ali i (očekivani) doprinos jednog od najčuvenijih privatnih detektiva, Austrijanca Ditmara Gugenbihlera, dozvoljava pretpostavku da bi najveća austrijska i srednjoevropska afera mogla da bude okončana brže nego što se očekivalo.
Privatnu istragu vodi Ditmar Gugenbihler >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 2006. godine. Sa neosporivim uspehom. Pripisuje mu se zasluga za razotkrivanje finansijskih malverzacija u Hrvatskoj. Zvaničnu istragu vodi Bernhard Gaber, šef specijalne komisije austrijskog ministarstva unutrašnjih poslova „SOKO Hipo“. O njemu se govori kao o najtalentovanijem isledniku finansijskih malverzacija u Austriji.
Privatnik Gugenbihler i „državni“ istražitelj Gaber su rivali. Može li razdvojeni dvojac da se zajednički suprotstavi političkoj mafiji?
Od Gugenbihlera se očekuju spektakularna otkrića. Naravno. Od razotkrivanja šumarske mafije 1979. godine (ilegalna trgovina drvetom u Italiji, Bavarskoj i Austriji, šteta oko sto miliona dolara), preko dve velike austrijske afere koje zvanični organi nisu mogli da reše, Gugenbihler je podneo dokaze o svojoj profesionalnosti. (Prvo, slučaj Lukona, miniranje i potapanje trgovačkog broda sa lažno deklarisanim teretom u Indijskom okeanu zarad isplate desetostruko više odštete od vrednosti tovara. Drugo, slučaj Norikum – prodaja 346 čuvenih dalekometnih topova (do 45 km) zaraćenom Iraku i Iranu, Siriji i Libiji).
Njegove akcije ne samo da su krunisane osudom vinovnika, već su iznudile ostavke čelnih političara – tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Karla Blehe (uz osudu na devet meseci zatvora, uslovno), bivšeg predsednika grada Beča i kasnijeg predsednika parlamenta Leopolda Graca. Uticale su i na (navodno) samoubistvo nekadašnjeg ministra odbrane Karla Litgendorfa.
Gaber ide drugim putem. U njegovom okruženju se smatra da nova saznanja nameću neophodnost preusmeravanja težišta, podelu operacija na period do 2007. godine i potom. (Ipak, Gugenbihlerova saznanja se ne omalovažavaju: minule nedelje u stanu i kancelariji privatnog detektiva izvršen je pretres, ne bi li se došlo do novih dokaza o aktuelnoj aferi.)
Na osnovu iskaza bivšeg šefa Hipo grupacije Volfganga Kulterera, došlo se do zaključka da je takozvana politička mafija (zasnovana na arhitekturi preminulog šefa austrijskih ultradesničara Jerga Hajdera) prevashodno do druge polovine 2006. godine, a delimično i u prvoj polovini 2007. godine, „poslovala“ oslanjajući se na finansijske usluge Hipo grupacije. U tom periodu banci je nanesena „manja“ šteta, od oko tri stotine miliona evra. Glavnica nezakonitih profita potiče iz korupcionaških afera, poput privatizacije podržavljene austrijske privrede od 2000. do 2007. godine. Ili iz poslovanja na takozvanim novim tržištima, poput Hrvatske i Bugarske.
U drugom periodu, od 2007. godine, bankarskoj grupaciji nanesena je nekoliko desetina puta veća šteta. Najpre, u toku priprema prodaje većinskog udela Hipo grupacije Alpe Adrija bavarskoj Landesbanci (LB). Potom prodajom i kasnijim poslovanjem. Nadležni organi Bavarske izračunali su da je nemačka pokrajina pretrpela gubitak od 3,7 milijardi evra. U Austriji se šteta procenjuje na oko 1,6 milijardi evra – ne računajući subvenciju države za vreme mandata kancelara Alfreda Guzenbauera, u visini od devet stotina miliona evra.
Zanimljivo je da su imena aktera u oba perioda identična. S tim što su osumnjičeni obavljali druge funkcije. Uhapšeni Volfgang Kulterer, primera radi, uticao je u periodu posle napuštanja Hipo banke (najpre ostavka na mesto generalnog direktora 2006. godine, potom i na funkciju šefa upravnog odbora) na odvijanje bankarskih poslova – kao član upravnog odbora Flik fondacije.
Nedoumice čelnih istražitelja „SOKO Hipo“ odnose se na poslovanje Hipo grupacije u Hrvatskoj i Srbiji. Zbog specifičnosti kako u pogledu štete, tako i u pogledu daleko brutalnijih metoda koji su primenjivati, Hrvatska bi trebalo da bude izdvojena. Kod „srpskog spleta“ mišljenja su podeljena: da li usmeriti istražni ciklus na period od 2007. godine, ili i na onaj prethodni?
Odgovor na nedoumice mogao bi da pruži privatni detektiv Gugenbihler. U telefonskom razgovoru za „Politiku“ potvrdio je da raspolaže „izvesnim brojem dokumenata“ koji bi mogli da doprinesu dokumentaciji srpskih slučajeva – od pitanja u vezi sa Blokom 67 do preprodaje objekata u vlasništvu Hipo lizinga u treće zemlje.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 19/08/2010
