Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija o Kosovu bez nezavisnosti
Ahtisarijevo istupanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nije unelo više izvesnosti o budućem statusu južne srpske pokrajine
Od našeg specijalnog izveštača
STRAZBUR, 24. januara – Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas većinom od 99 glasova (36 je bilo protiv, 14 uzdržanih) Rezoluciju o aktuelnoj situaciji na Kosovu, prethodno prihvativši amandman kojim se iz predloženog teksta briše sporni paragraf >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 4 o nezavisnosti južne srpske pokrajine. "To bi bio opasan presedan", upozorio je predlagač amandmana, Dejvid Vilšajr, odbijajući primedbu nekih poslanika da izbacivanje ovog paragrafa obesmišljava ceo dokument.
Sedmočlana srpska delegacija je glasala protiv rezolucije, izjavio je novinarima šef delegacije Miloš Aligrudić, jer je smatrala da je ishitreno i neprihvatljivo da u ovom trenutku, uoči nove faze pregovora koja će uslediti nakon objavljivanja Ahtisarijevog izveštaja o budućem statusu Kosmeta, bilo ko predloži Parlamentarnoj skupštini da izađe sa svojim mišljenjem. Time je, praktično, jedna strana u pregovorima (albanska) ohrabrena da odustane od tih pregovora. Aligrudić je rekao da je, usvajanjem amandmana, tekst rezolucije učinjen relativno prihvatljivim, u odnosu na prvobitni predlog lorda Rasela Džonstona, koji je sadržao otvoreno pozivanje na nezavisnost Kosmeta.
Jutrošnje istupanje Martija Ahtisarija pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope (PSSE), koja je praktično ceo ovaj dan posvetila raspravi o nacrtu rezolucije o "aktuelnoj situaciji na Kosovu", nije nimalo smanjilo neizvesnost o tome kakav će biti njegov predlog o budućem statusu južne srpske pokrajine. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu ponovio je da veruje da je njegov predlog izbalansiran, prihvatljiv za obe strane, da se zasniva na poštovanju ljudskih i manjinskih prava, i da je u skladu sa ciljevima koje je postavila međunarodna zajednica. On je rekao da će za to biti potrebno vreme i jako, aktivno civilno prisustvo međunarodne zajednice. Predstavnici političke grupacije liberalnih demokrata, kojoj pripada i lord Džonston, založili su se za usvajanje rezolucije zajedno sa spornim paragrafom 4. Mađar Matijaš Erži je u ime ove grupe (koja je, sa 98 poslanika u PSSE, treća po veličini) rekao da srpsko protivljenje nezavisnosti Kosova nema osnove. On smatra da nezavisnost Kosova neće uticati na druge takve slučajeve u svetu. Najbrojnija politička grupacija u PSSE (191), socijalisti, nije se prethodno usaglasila kakav će stav zauzeti o nacrtu rezolucije i predloženim amandmanima, pa je poslanicima – "oštro podeljenim po ovom pitanju", kako je izjavio predstavnik grupacije Španac Luis Marija de Puig – ostavljeno da glasaju "svako po sopstvenom ubeđenju". Jedino oko čega su se socijalisti složili jeste da je potrebno brzo rešenje za Kosovo, u kojem se neće govoriti samo o statusu, već i o demokratiji.
Finac Kimo Sasi je, u ime druge po veličini grupe narodnjačkih partija (181), rekao da oni u potpunosti podržavaju Ahtisarija, da žele da promovišu mir, stabilnost i ekonomski napredak na Balkanu, koje ugrožava neizvesnost oko budućeg statusa Kosova, i da traže veću fleksibilnost i od Beograda i od Prištine u pregovorima. Ukoliko, međutim, ne dođe do kompromisa, moraće da prihvate ono što im predloži međunarodna zajednica. I Sasi je istakao da "rešenje za Kosovo ne sme biti presedan za druge slične slučajeve u svetu".
Dejvid Vilšajr, predstavnik evropskih demokratskih partija u PSSE, član britanske delegacije, ocenio je da je "loš tajming" za glasanje o rezoluciji, jednom veoma kontroverznom rešenju koje je predstavljeno kao da je to jedini način da se okonča "tužna i tragična priča o Kosovu". Vilšajr, inače autor amandmana o brisanju spornog člana 4 u kojem se pominje nezavisnost Kosova, smatra da je jedino prihvatljivo rešenje za Kosovo ono koje prihvataju obe strane, i iza kojeg stoji UN. Ujedinjena levica, najmanja parlamentarna grupa u PSSE (32), složno se usprotivila Džonstonovom predlogu. Kipranin Andros Kiprijanu je u njeno ime rekao da će podržati samo ono rešenje koje poštuje suverenitet i teritorijalni integritet države ("ne smemo jednostavno dopustiti secesiju") i koje, dakle, neće značiti kršenje Povelje UN i modernog međunarodnog prava. Konstantin Kosačev, iz grupe evropskih demokrata, izjavio je da se Rusija zalaže za teritorijalni integritet Srbije. On smatra da se vlastima u Prištini ne može verovati samo na osnovu usmenih obećanja da će poštovati ljudska prava svih manjina na Kosovu, pogotovo kad za to nema potvrde u praksi. "To bi mogla biti strašna greška, koja bi vodila daljim tragedijama", naglasio je Kosačev, poručivši da ruska delegacija neće prihvatiti rezoluciju ukoliko u njoj ostane član 4 (u kojem se pominje nezavisnost Kosova).
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 25.01.2007.]
