Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija o Jermenima podelila Amerikance
Nacrt rezolucije za "priznavanje turskog genocida nad Jermenima" izazvao buru i u odnosima sa Ankarom i unutar Vašingtona Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. oktobra – Vlasti Amerike doživljavaju novi raskol u pristupu svetu, ovoga puta zbog – Turske. Zakonodavci su pripremili rezoluciju za "priznavanje turskog genocida nad Jermenima" (1915. godine) što predsednik Džordž Buš i njegova administracija osuđuju kao potez koji može da "pokvari odnose sa Ankarom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članicom NATO-a i jednim od glavnih saveznika u iračkom ratu".
Spoljna veza se već usijala. Ankara je zapretila da će, ako se rezolucija usvoji, zavesti specifične sankcije Americi – od blokade važne vojne baze za operacije u Iraku do realizacije unosnih vojnih poslova. Istovremeno je najavila da bi njena vojska mogla da prelazi u Irak kako bi se obračunavala s Kurdima, optuženim za raspirivanje separatizma i diverzija u Turskoj, a koje Amerikanci smatraju svojim saveznicima u Iraku...
Buš je liderima u Ankari obećao, navodno, da će učiniti sve da spreči donošenje pomenute rezolucije. Drama je pojačana trostrukim, energičnim, lobiranjem.
Akciju Stejt departmenta predvode – kako izveštava "Vašington post" – državni sekretar Kondoliza Rajs i državni podsekretar Nikolas Berns, koji su pozvali zakonodavce da, za dobrobit SAD, odustanu od projekta. Ujedno, osmoro bivših šefova diplomatije – od Henrija Kisindžera do Madlen Olbrajt – kao i tri nekadašnja šefa Pentagona, uputili su pisma kongresmenima sa upozorenjem da bi rezolucija mogla da ugrozi "nacionalne bezbednosne interese".
Turci su, istovremeno, ovde poslali parlamentarnu delegaciju kako bi poduprli napore koje je već učinila njihova ambasada ovde – isplaćujući mesečno ukupno 319.000 dolara tercetu lobističkih firmi za zaustavljanje inicijative članova Predstavničkog doma. "Ne možete da očekujete ni od jedne nacije da prihvati takvu najtežu optužbu" (za genocid) – poručio je i ambasador Nabi Sensoj, podsetivši da je njegova zemlja već "prekinula vojne veze i pojedine poslovne pregovore s Francuskom kada je parlament u Parizu prošle godine izglasao da je negiranje genocida nad Jermenima – kriminalni akt".
Razigrao se i jermenski lobi, čije glavno udruženje ovde ima oko 10.000 članova i budžet od 3,6 miliona dolara. Oslonce je, sugerišu mediji, našao naročito među kalifornijskim kongresmenima, kojima čine značajnu izbornu bazu. U takve su ubrojani predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, njen kolega iz Demokratske partije Adam Šif, republikanac hrvatskog porekla Džordž Radanović...
Nacrt rezolucije povodom košmara koji se dogodio pre više od 90 godina – u kome je ubijeno više od milion Jermena, a koji Ankara objašnjava kao strahote građanskog rata – treba da se danas, uveče po evropskom vremenu, razmatra na sednici Komiteta za spoljne odnose i da se onda uputi plenumu Predstavničkog doma, gde ima "potpisanu" većinsku podršku. U Senatu je taj akt sponzorisala trećina od 100 članova. Napominje se da su ga podržali i demokratski pretendenti za predsednika SAD – Hilari Klinton i Barak Obama.
Kongresne rezolucije, kao što je i ova nagoveštena, nemaju obavezujuću snagu, jer je spoljna politika u nadležnosti Bele kuće. Utiče, međutim, na formiranje javnog mnjenja i predstavlja akt odmeravanja snaga sa izvršnom vlašću. Kongres i Bela kuća već su u žestokim sporovima o smislu rata u Iraku, a projektovana rezolucija bi mogla, kako se upozorava, da savezničku Tursku pretvori u specifičnog oponenta na tom frontu.
Na šta god izašlo, ovo zaoštravanje pokazuje slabost često proklamovane američke teze u spoljnoj politici da je "svaki slučaj za sebe i da rešavanje jednog problema neće uticati na druge". Ispostavlja se, naime, da i ocena o događajima iz davne prošlosti može da poremeti sadašnjost i budućnost odnosa čak i sa saveznikom, da pojača sukobe u Iraku i da u njih uključi susede, pa i da rasplamsa prepucavanja, strateška i lobistička, u Vašingtonu...
M. Pantelić
--------------------------------------------------------------------------
Grčka strahuje od izbegličkog talasa
Zvanična Atina strahuje od skore najezde velikog broja ilegalnih imigranata iz Azije, piše dnevnik "Katimerini". Ratna napetost na severu Iraka i žestoki sukobi u Avganistanu i Pakistanu doprineli su da se broj azijskih izbeglica na grčkim granicama ovih dana udvostručio. Više od 300 ilegalnih imigranata svakodnevno pokušava da prodre u Grčku, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova u Atini.
Broj "nezvanih gostiju" na grčkim kopnenim i pomorskim prelazima prema Orijentu u bliskoj budućnosti može samo da raste, s obzirom na najnovije gomilanje trupa na tursko-iračkoj granici i nespremnost Ankare da sa Atinom zajednički razradi strategiju prihvata izbeglica bez važećih papira, ističu u vladi Kostasa Karamanlisa.
Zauzdavanje mogućeg talasa ilegalnih imigranata bilo je glavna tema
radnog ručka četiri grčka ministra i eksperata drugih državnih službi te zemlje ove sedmice u Atini. Ministri inostranih poslova Dora Bakojani, unutrašnjih poslova Prokopios Pavlopulos, odbrane Evangelos Meimerakis i mornarice Jorgos Vulgarakis dogovorili su se da ubuduće tesno razmenjuju informacije o prilivu ilegalnih imigranata.
Grčka policija, vojska i pomorska straža ubuduće će organizovati zajedničke patrole na Egeju, saopšteno je. Atinska vlada će takođe zatražiti od Evropske unije da se izdašnije uključi u akciju zaštite, budući da su njene državne granice najvećim delom međe EU prema "spoljnom svetu". Takođe, zvanična Atina namerava da obnovi poziv Turskoj da tešnje sarađuje sa Evropskom unijom i Grčkom radi zaustavljanja nove plime ilegalnih imigranata.
T. V.
[objavljeno: 11.10.2007.]
.jpg)
