Izvor: Večernje novosti, 18.Okt.2015, 09:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rez skalpela pod grudima

PARIZOD STALNOG DOPISNIKAUVAŽENI hirurg se složio. Cenjeni stručnjak ugledne klinike u eminentnom delu grada dozvolio mi je da ekskluzivno prisustvujem jednoj od njegovih čuvenih intervencija. Proćelav, isturenog trbuščića, podbočen, s izbačenim laktovima, stajao je, tu, preda mnom, nestrpljiv, dajući mi poslednje instrukcije pre ulaska u operacionu salu. Najpre sam obukao zeleni kombinezon, potom do čela namakao natikaču za kosu, a pre navlačenja tankih gumenih rukavica, dugo prao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ruke, da bih, na kraju, dezinfikovao i foto-aparat. Čekajući da me sestra uvede, pošto anestezija počne da deluje na pacijenta, pitao sam se kog đavola, uopšte, ovde tražim? Ali, nazad se nije moglo. Na hirurškom stolu pružalo se uspavano telo mlade devojke. Njene vitke, skladne, aerodinamične linije skrivalo je prebačeno platno. Ništa tu nije štrčalo. Hirurg je uzeo skalpel. Zasekao je i koža se rastvorila. Povukao je još jedan rez. Tkivo se resko paralo pod grudima. Majstor je zatim uzeo dleto, čekić, polugu. Natezao je, razmakivao, gurao, isecao, razvlačio. Zvečalo je, pucalo, škripalo, krckalo. Prethodnih dana detaljno sam pripremao čula za ovaj nesvakidašnji poduhvat. Znao sam da me čekaju svekoliki vizuelni i zvučni šokovi. Ali, mirisi! Ko bi se toga, još, unapred setio? Otežali, topli vazduh u sali odisao je nepodnošljivim vonjom spaljenih kapilarnih završetaka. Sve vreme dok pokušavam da zadržim svest, muvaju se tuda jedan stažista iz Palestine, medicinska sestra koja odlično govori ruski i opušteni anesteziolog koji, s vremena na vreme, sune malo tečnosti u otvoreni kateter. Prošlo je bogtepita koliko, da bi, tamo gde su nekada ponosno, u gordom prkosu, virile sićušne grudi, počela da se pomalja veštačka forma perfektno tvrdih, kataloški savršenih, ledenohladnih dojki, bez onih sitnih i bleskastih, dragih anomalija koje život znače. Zadovoljan, doktor se okreće i pita: - Je li čemu, moja rabota? Nisam mogao da odmeravam tek oskrnavljene, izmučene devojačke grudi. Što se mene tiče, nije ni morala da bude obavljena. Sležem ramenima. Sve je to mnogo vernije izgledalo pre.

Nastavak na Večernje novosti...