Izvor: Politika, 22.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje je široka autonomija za Kosmet
Boris Tadić: Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije jeste u interesu demokratskog razvoja i prosperiteta čitave jugoistočne Evrope
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 21. septembra – Srbija Albancima na Kosovu i Metohiji nudi široku autonomiju kakvu trenutno ne uživa nijedna oblast, region ili federalna jedinica u Evropi, što je održivo, stabilno i dugoročno rešenje, koje bi otvorilo novu stranicu u dugoj i teškoj istoriji srpsko-albanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosa. Ovo je danas sa govornice Generalne skupštine UN u Njujorku naglasio predsednik Srbije Boris Tadić, sutradan po objavljivanju zaključaka Kontakt grupe i dan pred sednicu Saveta bezbednosti UN posvećenu, takođe, traženju rešenja za budući status srpske pokrajine pod međunarodnom upravom.
Imajući u vidu te okolnosti, kao i najširi auditorijum najvišeg nivoa, Tadić je u svom govoru rešavanje kosmetskog pitanja stavio u kontekst najšire prihvaćenih principa i najviših ciljeva globalne zajednice, kao i praktičnog jačanja lokalne, regionalne saradnje. U tom smislu istakao je da veruje da "odluke pod okriljem UN moraju biti osnova stabilnosti i prosperiteta za sve države i narode jugoistočne Evrope", da se "Srbija iskreno zalaže za teritorijalnu celovitost svih balkanskih zemalja i očuvanje njihovih postojećih granica", i da "očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije može biti samo u interesu demokratskog razvoja i prosperiteta čitave jugoistočne Evrope".
Konstatujući da je "rešavanje budućeg statusa pokrajine jedan od najtežih problema pred kojima se danas nalaze Srbija, balkanske zemlje i međunarodna zajednica, albanski i srpski narod na Kosovu", Tadić je poručio da složenost tog pitanja traži da se "suočimo s prošlošću, da iznađemo održiva rešenja u sadašnjosti i da otvorimo puteve saradnje u budućnosti".
– Ali to sigurno ne znači da je kosovski slučaj po svemu jedinstven i drugačiji od ostalih – dodao je Tadić, osporavajući tumačenja da je Kosmet slučaj mimo ostalih. Pristup mora da polazi od opšteprihvaćenih načela međunarodnog prava i univerzalnih demokratskih vrednosti – založio se, predočivši da u suprotnom "nećemo uspeti da izađemo iz začaranog kruga starih neprijateljstava i uzajamnog optuživanja".
Ono što želi za sebe, Srbija želi i za pokrajinu, rekao je Tadić i precizirao da su to "razvoj demokratije, poštovanje ljudskih prava, ekonomski napredak i bezbednost". U interesu je čitave Srbije, nastavio je, da Kosovo bude stabilno, prosperitetno, multietničko i demokratsko. I naglasio: "A pre određivanja budućeg statusa, od ključnog je značaja da se uspostavi vladavina prava i ukine sedam godina duga diskriminacija Srba, ali i svih nealbanskih zajednica koje podjednako stradaju samo zato što stoje na putu ekstremistima i teroristima."
Predsednik Srbije je potom ocenio da se "budućnost našeg dela sveta zasniva na tri ključna principa: demokratiji kao garantu slobode i osnovi ekonomskog napretka, bezbednosti svake zemlje kao preduslovu bezbednosti čitavog Balkana i regionalnoj stabilnosti kao vitalnom činiocu globalnog mira i prosperiteta".
U skladu s tim principima treba rešavati i sve pojedinačne probleme – preporučio je Tadić. Zalažući se za očuvanje postojećih granica, on je podsetio i da je "celovita Bosna i Hercegovina, zasnovana na Dejtonskom sporazumu koji njeni građani mogu da menjaju samo uz obavezan konsenzus sva tri konstitutivna naroda, bitan faktor stabilnosti regiona i daljeg razvoja njegovih ukupnih potencijala".
Predsednik Srbije takođe smatra da se "posle niza godina obeleženih sukobima, Balkan polako ali sigurno pretvara u zonu dobrosusedstva i saradnje". I poručuje: "Srbija je spremna i voljna da se zbog zajedničke balkanske i evropske budućnosti izbori sa negativnim nasleđem svoje nedavne prošlosti. O tom nasleđu je narod Srbije dao svoju reč 2000. godine kada je demokratskim putem smenio režim umnogome odgovoran za nedaće koje su Srbiju i Balkan zadesile u poslednjoj deceniji XX veka."
Upravo iz tog razloga – nastavio je – "čvrsto smo rešeni da završimo u potpunosti saradnju s Haškim tribunalom; to nije samo naša međunarodna obaveza, nego i osnovno, moralno i vrednosno pitanje".
Dok je Tadić govorio, u Palati UN se svečano obeležavao Međunarodni dan mira, 21. septembar. Pozdravljajući taj događaj, predsednik Srbije je rekao da Srbija "podržava napore za jačanje efikasnosti mirovnih operacija UN" čiji je mandat sada daleko raznovrsnije nego ranije i "obuhvata sprečavanje sukoba, održavanje mira, postkonfliktnu obnovu i pomoć dugoročnom, održivom razvoju".
Tadićevo zalaganje za jačanje regionalne saradnje nadovezalo se na slične akcente nekolicine susedskih lidera. O važnosti unapređenja međusobnih veza govorili su premijeri Crne Gore i Hrvatske, Milo Đukanović i Ivo Sanader, kao i predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić. Izveštači u okviru sistema UN, nalaze da je opšta crta u tim izlaganjima bila poruka da "demokratski i ekonomski razvoj jugoistočne Evrope zavise od zajedničke vizije o važnosti stabilnosti, tolerancije i saradnje".
U međuvremenu, u zgradi UN i oko nje, ređaju se manifestacije, uz mahanje dece zastavama svih članica, u slavu mira, vrednosti koja svetu poprilično nedostaje. I u trenutku kad mnogi procenjuju da je nastupilo novo globalno krizno doba.
M. Pantelić
[objavljeno: 22.09.2006.]
