Izvor: Blic, 11.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren kandidat za naslednika Solane
Oli Ren, komesar za proširenje EU, mogao bi da postane prvi ministar spoljnih poslova EU u novoj Evropskoj komisiji, za čiju se čelnu funkciju ponovo kandidovao Žoze Manuel Barozo. Funkcija šefa evropske diplomatije biće uvedena nakon ratifikacije Lisabonskog sporazuma umesto dosadašnjeg zvanja visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, koju sada ima Havijer Solana. Ren je u nedavnom intervjuu „Blicu" kazao da bi želeo da ostane u Briselu ukoliko se ispostavi da za to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uživa poverenje.
Budući ministar spoljnih poslova EU bio bi praktično šef evropskom komesaru za proširenje Unije, za koje se još ne znaju imena kandidata.
Antonio Misiroli, direktor istraživačkog odeljenja Centra za evropsku politiku (EPC) iz Brisela, navodi da će Renov naslednik imati tokom mandata - u narednih pet godina - izvestan samo ulazak Hrvatske u EU. On veruje da će novi komesar za proširenje EU verovatno biti imenovan tek na jesen i to iz jedne od država koje će u tom periodu održati nacionalne izbore - Nemačke, Češke, Portugala ili Grčke, i to iz redova ministara koji sada obavljaju funkcije u vladama tih zemalja. Mirek Topolanek, bivši premijer Češke, prema pisanju čeških medija, mogao bi karijeru da nastavi u Briselu.
Međutim, po scenariju koji za „Blic" iznosi drugi izvor iz Brisela upućen u zbivanja u Evropskoj komisiji, sektor proširenja EU se obično dodeljuje zemlji koja nije niti previše bliska ulasku novih država u Uniju - kao što su to na primer nove članice EU, niti državi poput Austrije čija javnost nije naklonjena proširenju. Iz tog razloga su Finska i Ren u prethodnom mandatu bili savršen izbor.
Žoze Manuel Barozo, dosadašnji predsednik Evropske komisije, na putu je ka novom petogodišnjem mandatu, budući da je prekjuče - dva dana nakon završetka izbora za Evropski parlament, najavio novu kandidaturu za to mesto. Bivši portugalski premijer iz redova desnog centra obezbedio je podršku moćne Evropske narodne partije kojoj i sam pripada, nemačke vlade, kao i socijalističkih vlada Britanije, Španije i Portugala. Barozo bi, ukoliko dobije poverenje Evropskog saveta, program rada u novom mandatu trebalo da predstavi 17. ili 18. juna. Njegov jedini protivkandidat mogao bi da bude Gi Verhofstat, bivši belgijski premijer iz redova evropskih liberala, iza kojeg su, prema navodima briselskog sajta Euractiv.com, spremne da stanu i poslaničke grupe Partije evropskih socijalista i Zelenih. Socijalisti su pretrpeli poraz od Barozovih narodnjaka na izborima za Evropski parlament koji su završeni u nedelju.
Kandidatura Baroza za drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije je dobra vest za zemlje Zapadnog Balkana, konstatuje Dojče vele. Kao što je i naloženo od strane Saveta EU, predsedavajuća Unijom, Češka, odmah po završetku izbora za Evropski parlament, pokrenula je proceduru za izbor novog predsednika Evropske komisije. Imajući u vidu da upravo Evropska komisija, na čijem bi čelu Baroso mogao da bude i narednih pet godina, ima jednu od ključnih uloga u odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana, reizbor dosadašnjeg predsednika Komisije bio bi dobra vest za taj region, kaže Amanda Akčakoča iz Centra za evropsku politiku u Briselu:
"Predsednik Baroso snažno podržava proširenje EU, pogotovo kada se radi o zemljama kojima je to i obećano, kao što su Turska i zemlje Zapadnog Balkana”, izjavila je Akčakoča.
Sastav nove Evropske komisije umnogome zavisi od predstojećeg irskog referenduma o Lisabonskom sporazumu. Irska je jedna od poslednjih zemalja koja nije ratifikovala sporazum, kojim će biti uvedene funkcije predsednika i potpredsednika Evropskog saveta, kao i ministra spoljnih poslova EU. U slučaju da Irci iz drugog pokušaja podrže reformu EU, Evropski savet bi 29. ili 30. oktobra odredio nosioce ove tri funkcije.
Već sada je izvesno da Nemačka i Francuska žele da dobiju jake portfelje vezane za ekonomiju. Prema tvrdnji „Blicovog" izvora iz Brisela, uticajne zemlje poput Nemačke mogu da insistiraju na konkretnim kandidatima za Evropsku komisiju, dok normalnom procedurom svaka članica EU šalje u Brisel imena do tri potencijalna kandidata.
Mogući članovi nove Evropske komisije
Predsednik: Žoze Manuel Barozo (dosadašnji predsednik iz Portugala)
Potpredsednik za institucionalne odnose: Karl Bilt (švedski ministar spoljnih poslova) ili Cecilija Malstrom (švedska ministarka za evropske poslove)
Potpredsednik za industriju: Peter Hince (bivši generalni sekretar nemačkih hrišćanskih demokrata) ili Martin Šulc (nemački šef poslaničke grupe evropskih socijalista)
Potpredsednik za pravosuđe i bezbednost: Mišel Barnije (francuski ministar za poljoprivredu i ribarstvo) ili Žan-Pjer Žuje (šef francuske Službe za finansijska tržišta)
Potpredsednik za administrativne poslove: Sim Kalas (dosadašnji potpredsednik iz Estonije)
Potpredsednik za saobraćaj: Antonio Tajani (dosadašnji potpredsednik iz Italije) ili Mario Mauro (italijanski potpredsednik Evropskog parlamenta)
Buzek za predsednika parlamenta
Jerži Buzek, bivši premijer Poljske, najozbiljniji je kandidat za novog predsednika Evropskog parlamenta, koji ima podršku Nemačke i Francuske. Grejem Votson, šef poslaničke grupe evropskih liberala, podneo je takođe kandidaturu na tu funkciju. Buzeka bi nakon isteka mandata koji traje dve i po godine mogao da nasledi Martin Šulc, šef poslaničke grupe evropskih socijalista.
