Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren: Nije mi svejedno ko će da pobedi u Srbiji
U Evropskoj uniji još nema konsenzusa o ponudi potpisivanja SSP-a Beogradu, rekao evropski komesar za proširenje u razgovoru za „Politiku“
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 24. aprila – Evropski komesar za proširenje EU Oli Ren izazvao je žestoke reakcije izjavom (datoj našem listu i nemačkoj medijskoj grupi „Vac”) da „sve potencijalne zemlje članice moraju da poštuju dobrosusedske odnose”. Ren je u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku” izrazio i „bliskost" sa osećanjima naroda Srbije, istovremeno podsećajući na obaveze Srbije prema Haškom tribunalu.
„Nije tačno da za Srbiju važe drugačija pravila za prijem u članstvo EU”, tvrdi Ren i ističe da je Beograd „napravio krupne korake u saradnji sa Hagom, u kojem se našlo 42 građanina Srbije, ali da predstoji dovršavanje tog procesa”. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju finski diplomata u Briselu vidi kao „snažan signal evropskoj perspektivi Srbije” i naglašava da „u Evropskoj uniji još nema konsenzusa o ponudi potpisivanja SSP-a Beogradu”. Potpisivanje ne zavisi samo od komesara, a on je svoj pristanak dao još u januaru i nije se predomislio.
On sve zemlje zapadnog Balkana vidi kao buduće članice EU, neke pre, neke malo kasnije. „Hrvatska ima izgleda da postane 28. članica EU krajem tekuće dekade”, kaže Ren, koji zatim Turskoj predviđa još 10 do 15 godina reformi uoči prijema u punopravno članstvo.
U kancelariji evropskog komesara u palati Berlemon nema luksuza. Krasi je nekoliko fotografija i umetničkih predmeta, kao i velika geografska karta Evrope.
Pogled kroz prozor otkriva grad na dlanu i doseže do Atomijuma u Hejselskoj šumi.
Za nešto više od dve nedelje su parlamentarni izbori u Srbiji na kojima su sve partije proevropske. Komesar nadležan za buduće članice Evropske unije nikada nije bio srećniji, zar ne?
Prepoznajem ironiju u vašem pitanju, ali ne bih to da komentarišem. Mi nemamo glas na izborima u Srbiji. Naravno, ne možemo ostati ravnodušni na događaje u zemlji koja je potencijalna članica EU. Ko teži članstvu u EU trebalo bi da teži ispunjavanju uslova. Srbija je pred veoma važnim izborom i nadam se da će izabrati evropski put. Videli smo važne reforme u Srbiji, ali mora još da se učini. Moramo da se uverimo da je država kadra da podnese obaveze članstva. Cilj je da pruže bolje uslove života i veće slobode svojim građanima. Verujem da će stanovništvo Srbije uvideti važnost delovanja prema članstvu u EU. Prema poslednjim istraživanjima, 70 odsto građana Srbije je opredeljeno za to, tako da je snažna evropska orijentacija među ljudima.
Vi ste ravnodušni prema ishodu ovih izbora?
Podrazumeva se da ne možemo biti indiferentni prema situaciji u potencijalnoj budućoj državi članici. Revnosno motrimo kako partije streme ispunjavanju neophodnih uslova, kao što su ekonomske i zakonske reforme i saradnja sa Tribunalom u Hagu.
Mnogi u Beogradu tvrde da je EU u pogledu Haga mnogo manje striktna u slučaju Bosne i Hercegovine i izručenja Radovana Karadžića, na primer. Primenjuje li Brisel različite standarde za Srbiju i BiH?
Ne, ne primenjuje. Bosna i Hercegovina mora da sarađuje sa tužiocem Seržom Bramercom, kao što je već sarađivala sa Karlom del Ponte. Država BiH čini sve što može u otkrivanju i isporučivanju osumnjičenih za ratne zločine i u potpunosti sarađuje sa tribunalom. Takođe bih da pomenem primer Hrvatske, koja je sarađivala pružajući ključne informacije za hapšenje generala Gotovine. Ne tražimo ništa više od Srbije nego da i ona učini sve što je u njenoj moći da preda preostale osumnjičene. Želim još da naglasim da je Srbija najviše građana izručila u Hag, 42.
Vi ste ohrabreni proevropskim stavom građana. Da li osećate isto prema političkim liderima u Beogradu, na primer prema premijeru?
Ne mogu da komentarišem političare pojedinačno. Ali imam puno poštovanja za srpski narod koji ima izobilje kulturnog i intelektualnog kapitala koji treba osloboditi. Za Finca je veoma lako da razume poziciju Srbije između Istoka i Zapada. Finska je, kao i Jugoslavija, bila neopredeljena. Finska je bila neutralna u odnosu prema Zapadu, dok Jugoslavija nije pripadala Istoku. Finska je odlučno izabrala evropsku perspektivu, nadam se da će to učiniti i Srbija.
Evropska komisija i mnoge zemlje članice EU spremne su da ponude Beogradu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali Holanđani i Belgijanci insistiraju na tome da osumnjičeni za ratne zločine najpre budu predati Haškom tribunalu. Da li očekujete da će potpisivanja ipak biti pre izbora u Srbiji – 11. maja?
Mi moramo dosledno da radimo sa Srbijom i tim evropski orijentisanim snagama. Važno je da se potvrde uslovi pune saradnje sa Haškim tribunalom. Ali sa mog stanovišta, bilo bi važno potpisivanjem SSP-a poslati politički signal sa perspektivom Srbije u EU. Bio sam za to još u januaru i nisam se u međuvremenu predomislio. Možemo zadržati iste uslove saradnje sa Hagom za ratifikaciju sporazuma. Ali EU nije centralizovana država, a da bi SSP bio potpisan, svih 27 članica Unije treba da se usaglase. Za sada još nema konsenzusa u EU. Komisija želi da se SSP potpiše, a da njegovu ratifikaciju sačeka puna saradnja sa Hagom. Kako bi EU pokazala da je ozbiljna, kao što jeste, u nameri da podrži Srbiju na evropskom putu, mi smo rekli da ćemo odmah pripremiti „mapu puta” vizne liberalizacije za Srbije, kako bismo njenim građanima omogućili da slobodno, bez viza, putuju u EU. Mi već imamo sveobuhvatnu saradnju sa Srbijom. Sada treba da je postavimo na sledeći nivo. Zbog toga je važno preduzeti korake u pogledu SSP-a i bezviznog režima putovanja. Srbija treba da pripremi biometrijske pasoše za građane i da modernizuje granične prelaze.
Kao predstavnik Unije, Vi ste u teškoj poziciji – neke od članica su priznale nezavisnost Kosova, a neke druge su rekle da neće to učiniti u doglednoj budućnosti. Kako vidite budućnost Kosova pod ovim okolnostima?
Evropska unija je u decembru potvrdila u Savetu da Kosovo, kao i ostatak zapadnog Balkana, ima evropsku perspektivu. Kosovo mora da se politički i ekonomski razvija, jer se u taj proces ulaže mnogo novca poreskih obveznika EU.
Taj momenat će doći kada bude rešeno pitanje priznanja, ukoliko EU želi da osigura tu evropsku budućnost Kosova?
Priznanje je u nacionalnoj nadležnosti. Do sada je 18 država to učinilo. Komisija nije nadležna. Imali smo suštinsku raspravu u Savetu ministara EU. Jedan od zaključaka bio je da se pošalje Euleks, policijsko-pravna misija na Kosovo. Naš trenutni zadatak je da osiguramo propisano raspoređivanje misije na Kosovu, dok će NATO nastaviti da održava mir i stabilnost.
Da li već pripremate proces asocijacije Kosova?
Kao što sam rekao, mi sada imamo zadatak da osiguramo mir i stabilnost na Kosovu. Uz poštovanje država članica, važno je da smo o nekim tačkama diskutovali među ministrima i vladama u EU. Ali hajde najpre da se odmah latimo posla, kasnije ćemo imati bolju srednjoročnu budućnost.
Da li je moguće da Srbija uđe u EU bez prethodnog priznanja nezavisnosti Kosova?
Sve potencijalne zemlje članice moraju da poštuju dobrosusedske odnose. Kao što sam rekao, sada radimo na trenutnom zadatku da osiguramo mir i stabilnost.
A da li bi Srbija kao eventualna članica EU mogla da blokira pristup Kosova u zajednicu evropskih država?
Niko ne bi trebalo da pristupa Uniji sa primarnim ciljem da blokira pridruživanje drugih. To mi se čini kao pogrešna vrsta motivacije.
Šta mislite da sada Slovenija blokira Hrvatsku, a Hrvatska Srbiju... Mi treba da uvidimo važnost da sve zemlje zapadnog Balkana budu jednoga dana deo EU.
Pomenuli ste maločas Euleks misiju na Kosovu. Čuju se neki glasovi koji kažu da EU razmišlja o ozbiljnim korekcijama misije, pa čak i njenoj suspenziji. Da li ste Vi čuli nešto o tome?
Radimo na bazi odluka koje donosi Savet ministara EU. Savet je prvo mesto gde treba pitati, jer oni su nadležna kancelarija (front office) mi smo prateći (back up). U Evropskom savetu preko puta ulice su kancelarije gospode Havijera Solane, Pitera Fejta, generala Kermabona. Najpouzdanije je najpre pitati tamo.
Molim Vas, još samo jedno pitanje o Kosovu. Da li je na ovoj Vašoj mapi na zidu Kosovo nezavisno, ili je u Srbiji?
Pa, ovo je stara mapa. Mislim da je stara tri godine. Na njoj su Srbija i Crna Gora jedna država bez granica. Ali na mojoj političkoj mapi Kosovo je u fazi tranzicije, priznalo ga je 18 država članica EU. Trenutno se suočavamo sa političkim izazovom da tamo osiguramo mir i stabilnost.
-----------------------------------------------------------
Je li Kosovo sused Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 24. aprila – Oli Ren nije danas bio dostupan za razgovor sa novinarima u Briselu, jer je službeno otputovao u Berlin. U njegovoj kancelariji za medije niko nije mogao da komentariše reakcije koje je komesarova izjava o dobrosusedskim odnosima izazvala u Srbiji. Nismo dobili ni potvrdu ni demanti tumačenja da li je, sa stanovišta Brisela, Kosovo sused Srbije, odnosno da li koncept „susedne države" u EU zavisi od toga da li je sused „međunarodno priznat" ili nije. Kancelarija je, ipak, podsetila da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja osnovni principi na kojima odranije funkcioniše EU, i da tu Srbija ne bi bila izuzetak.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 25/04/2008]
