Izvor: Deutsche Welle, 19.Avg.2019, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Religije za mir u svetu na Bodenskom jezeru
U nemačkom gradu Lindau ove sedmice se sastaju predstavnici religijskih zajednica iz 100 zemalja sveta. Simbolika je velika, a očekivanja još veća.
Tridesetogodišnji rat vodio se zbog religije, ali je to u suštini bio rat za moć. Počeo je pre tačno četiri veka, izazvao je haos usred Evrope, a okončan je mirovnim sporazumom na čijem se primeru i danas može učiti. (23.05.2018)
Zajednička vera može da sjedini ljude. Ali, upravo tu leži opasnost. Jer, onaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ko određuje tumačenje jedne religije, može da donese mir ili da ga uništi, smatra Jan Valter. (15.04.2017)
Diplomirani psiholog iz Berlina, Ahmad Mansour želi da pomogne mladim muslimanima u Nemačkoj, kako bi se oslobodili konzervativnog i radikalnog tumačenja svoje religije. Zagovara reformu islama. (19.10.2014)
Šezdesetak niških Roma spada u malu zajednicu Jehovinih svedoka u Nišu. Od njih ćete čuti da su tu pronašli „istinu“, ali i utočište od prezira. Iako mirni u uglađeni, Jehovini svedoci su isključivi po pitanju religije. (24.07.2017)
Ruska pravoslavna crkva dobila je, Putinovim ukazom, još jedan veliki izvor prihoda. Sve više građana prezire pohlepu onih koji propovedaju odricanje. To je put u propast, piše u autorskom tekstu za DW Konstantin Egert. (19.07.2019)
Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je u poseti Vatikanu. Da li je to možda priprema za posetu pape Franje Moskvi? Iako mnogi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi na to ne gledaju blagonaklono, to ipak nije isključeno. (04.07.2019)
Grčka vlada hoće da se odvoji od crkve – i skine 9.000 sveštenika sa platnog spiska. Ali raskidanje tih veza u najreligioznijoj zemlji u Evropi moglo bi da skupo košta levičarskog premijera Aleksisa Ciprasa. (24.11.2018)
Kula na promenadi je tu već osam vekova. Kada pijem piće u njenom hladu ponekad me kao ledeni nokat dotaknu prohujalo vreme i ljudi kojih više nema. Recimo, Marija Madlener koju su pogubili kao vešticu. (06.07.2019)
„Religije za mir" (Religions for Peace) ili je globalna mreža religijskih zajednica. „Sve religije sveta su u nekom obliku deo ove mreže koja je nastala 70-ih godina ", objašnjava Ulrih Šnajder, odgovoran za organizaciju desete Svetske skupštine „Religije za mir" koju će u utorak (20.8.) otvoriti nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.
Sastanke Svetske skupštine koji se održavaju svakih pet godina, neki porede i sa Generalnom skupštinom UN. Ove godine ovaj veliki građanski savez dolazi u mali nemački grad, Lindau, u kojem se već dugi niz godina organizuju Međunarodni susreti nobelovaca.
Volfgang Širer je ekonomista, i predsedavajući „Fondacije za mirovni dijalog svetskih religija i civilnog društva", motor koji stoji iza ovog sastanka.
„Nadamo se da ćemo sa Svetskom skupštinom dati trajni podsticaj, da nismo samo još jedan u nizu takozvanih samita kojih je danas u svetu svakako previše", objašnjava on u razgovoru za DW.
To se poklapa i sa očekivanjima ili nadama politike, ne samo Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, koji sastanak u Lindau podržava s nekoliko miliona evra. Godinama postoje regije u kojima političke institucije nisu sposobne da reše probleme i samo snage civilnog društva - često verske - pomažu onima kojima je to potrebno: u selima Centralnoafričke Republike, u delovima Iraka ili izbegličkim kampovima u raznim zemljama.
„Verske zajednice su najveće institucije civilnog društva na svetu", kaže Andreas Gergen: „Pored svih pitanja vere, brinemo se o odgovornosti unutar i između društava." Gergen je šef Odeljenja za kulturu i komunikacije u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. On i njegove kolege će dočekati kolege diplomate iz brojnih zemalja, jer širom sveta politika sve više važnosti pridaje ulozi religija i podseća ih na njihovu odgovornost za mir. Na primer, u Lindau će iza zatvorenih vrata razgovarati delegati iz Severne i Južne Koreje, Mjanmara i Bangladeša, te Sudana i Južnog Sudana.
Lindau
U Lindau dolaze istaknute ličnosti kao što su Jose Ramos Horta, političar Istočnog Timora i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Zatim Lajla Al Kafađi: Iračka muslimanka, koja je pod vladavinom Sadama Huseina provela deset godina u zatvoru pre nego što je otišla u Kanadu. Njena tema je borba protiv nasilja nad ženama. Ili kardinal Džon Onaijekan: Nigerijac jedan od onih koji uprkos teroru islamista Boko Harama, zagovaraju suživot religija.
Sveukupno će u Lindau biti prisutno više od 900 predstavnika religijskih zajednica iz 100 zemalja. Prema rečima Ulriha Šnajdera, organizatori nisu uspeli da ostvare cilj - da trećina učesnika budu žene.
Učesnici će imati mogućnost da prisustvuju verskim službama različitih religija. U sredu uveče katoličke i protestantske crkve, koje u gradu na Bodenskom jezeru stoje jedna pored druge, pozivaju verske predstavnike i lokalno stanovništvo da obeduju za zajedničkim stolom.
Nemačka se nada da će Lindau i atmosfera u tom gradu podstaći na razgovore. Ne radi se tu samo o zajedničkoj deklaraciji, već i o vrlo konkretnim odlukama. Planirana je globalna inicijativa za zaštitu verskih lokaliteta i zajedničko opredeljenje u području nauke u cilju podizanja svesti o seksualnom nasilju nad ženama u oružanim sukobima.
„Nadamo se da će Lindau postati trajno mesto međureligijskog dijaloga i impuls mira", kaže Šnajder i naglašava važnost religije širom sveta. Preko 80 posto svetske populacije je za sebe izjavilo da je religiozno.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
