Izvor: Blic, 21.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekordan broj interno raseljenih lica u svetu
Zbog oružanih sukoba i nasilja, preko 26 miliona ljudi je moralo da napusti svoje domove samo u 2007. godini, što je najveći broj osoba raseljenih u vlastitim zemljama od 1993, kada je veliki broj ljudi izbegao zbog ratova izazvanih raspadom bivše Jugoslavije i SSSR, upozorio je Norveški savet za izbeglice (NRC).
Ova humanitarna nevladina organizacija, koja pruža pomoć izbeglicama i interno raseljenim licima širom sveta, ističe da, iako je međunarodna zajednica sve više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svesna te pojave, malo je učinjeno da se tim ljudima pomogne i da se njihov broj smanji.
Polovinu od ukupnog broja od 24,5 miliona raseljenih čine izbeglice iz tri zemlje zahvaćene ratom, od ukupno 52 koje su potresali sukobi krajem prošle godine - Sudan (5,8 miliona), Kolumbija (skoro 4 miliona) i Irak (2,5 miliona), gde je za poslednjih godinu dana došlo do naglog porasta raseljavanja, navodi se u godišnjem izveštaju.
Situacija je teška i u Demokratskoj Republici Kongo (1,4 miliona) i Somaliji (jedan milion). Stanovništvo je bilo prinuđeno da napušta svoje domove i u Sudanu (5,8 miliona) i u Kolumbiji (4 miliona). Sveukupno gledano, nikada posle 90-ih godina prošlog veka nije bilo toliko internih izbeglica u svetu.
Međutim, pored toga što su bili naterani da beže, ti ljudi su „prečesto bili i žrtve najtežeg kršenja ljudski prava", suočeni s kontinuiranim napadima, bolestima i glađu. „Vlade mnogih zemalja u 2007. nisu htele ili nisu mogle da spreče proterivanje ljudi iz vlastitih domova ili pruže odgovarajuću zaštitu i pomoć onima koji su raseljeni", ističe generalni sekretar Centra Elizabet Rasmuson.
Visoki komesar za izbeglice UN Antonio Gutjereš takođe ukazuje na to da neke „vlade ne žele da obezbede svom vlastitom raseljenom stanovništvu odgovarajuću zaštitu i pomoć. Ovi podaci pokazuju kolike su razmere tog problema i treba da posluže kao poziv na akciju svima nama u Međunarodnoj zajednici."
Gutjereš je, takođe, izjavio da raseljena lica spadaju u najugroženije kategorije stanovništva kad je reč o naglom skoku cena hrane i energije, koji je izazvao nemire i nestabilnost u mnogim zemljama u razvoju. „Svedoci smo usporavanja razvoja svetske privrede i strukturalnih promena na tržištima energije i hrane", rekao je on na konferenciji za štampu.
Raseljena lica su najugroženiji društveni sloj zbog toga što mnogi od njih završe kao najsiromašnije gradsko stanovništvo. „Porast cena hrane povećava siromaštvo, stvara nestabilnost i izaziva sukobe, tako da oni sami doprinose izbijanju rata i sukoba", objašnjava Gutjereš. On je upozorio da ekonomski i ekološki činioci sve češće postaju uzrok sukoba i raseljavanja, čime se samo još više komplikuju pokušaji humanitarnih agencija da pronađu mirno rešenje problema.
„Kad pogledate kakva je situacija u Darfuru i kad ste očevidac napada razbojnika na jedno selo, shvatate da je to politička dimenzija problema, ali isto tako znate da rastu sukobi između farmera i drugih zbog nestašice vode", kaže on. „Krajnja beda je sama po sebi okidač sukoba", naglašava Gutjereš.
Raseljeni u Srbiji
Prema podacima Vlade Srbije, 2007. na teritoriji Srbije je živelo oko 207.000 interno raseljenih lica sa Kosova. Najbrojnije raseljavanje dogodilo se u leto 1999. po dolasku međunarodnih snaga dok je oko 4.000 raseljeno u nasilju albanskih ekstremista u martu 2004. Ovome treba dodati i 20.000 interno raseljenih lica unutar Kosova.
U Evropi najviše raseljenih Kurda
Nabrojnija raseljena populacija u Evropi su Kurdi - njih milion bilo je primorano da napusti domove u Turskoj u periodu od 1994. do 1999. Turska vlada tu brojku procenjuje na 384.000 i kaže da su ti ljudi „migrirali" iz svojih sela. To je ne samo težak humanitarni problem i problem ljudskih prava nego i ozbiljna pretnja za bezbednost, jer stvara nestabilnost u tim zemljama i u čitavom regionu.
