Izvor: Politika, 30.Jun.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforme na referendumu
Glasovi koji se dižu protiv novog ustava predstavljaju pravo na različitost koju uživa svaki Marokanac u vezi sa pitanjima koja se tiču njegove budućnosti
Marokanski birači izlaze danas na referendum povodom ustavnih promena koje je u jeku političkih previranja širom Magreba i Bliskog istoka predložio kralj Mohamed Šesti. Maroko je ovog proleća uglavnom mimoišao masovni narodni gnev viđen širom arapskog sveta. Pitanje je da li će predložena ograničenja ovlašćenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << monarha i naznake demokratizacije političkog života kraljevine na strateškom raskršću Evrope, arapskog sveta i Afrike naići na odobravanja birača.
Otpravnik poslova ambasade Kraljevine Maroka u Srbiji Mohamed Buasrija u razgovoru za „Politiku” objasnio je značaj referenduma, ali i daljeg razvoja odnosa dve zemlje.
Koja je suština korenitih ustavnih promena za koje je kralj Mohamed Šesti rekao da su najvažnije u poslednja četiri veka postojanja dinastije, a o kojima će se glasati na referendumu 1. jula?
Marokanska monarhija je druga po redu najstarija monarhija na svetu i odatle njena legitimnost i potpuno njeno prihvatanje. Marokanski suveren je držao istorijski govor, kojim je odgovorio na zahteve mnogobrojnih političkih i civilnih organizacija. Treba posmatrati ovaj korak u okviru procesa reformi koje je Kraljevina započela još od Ustava iz 1996. godine. Predlog novog ustava je u stvari konkretizacija onoga što je već ostvareno, počevši od dolaska opozicije na vlast 1997,usvajanje novog Zakona o porodici 2000, koji predstavlja novitet i model u arapsko-muslimanskom svetu, kao i osnivanje Institucije za pravičnost i pomirenje čiji je cilj pomirenje zemlje sa svojom političkom prošlošću, ispravljajući sve nepravde koje su pretrpeli marokanski građani zbog svog političkog mišljenja. Preporuke ove institucije su obuhvaćene novim predlogom ustava. Sadašnja etapa razvoja Maroka ulazi u ovu dinamiku i doprinosi konsolidaciji demokratskih marokanskih vrednosti.
Sa druge strane, glasovi koji se dižu protiv novog ustava predstavljaju pravo na različitost koju uživa svaki Marokanac u vezi sa pitanjima koja se tiču njegove budućnosti jer je svaki ustav rezultat konsenzusa i kompromisa. Predlog novog ustava odgovara očekivanjima političke klase, civilnog društva i svih ostalih društveno-političkih senzibiliteta. Sve garancije su date za njegovu primenu.
Maroko je 2008. dobio unapređen statut od strane EU, a Savet Evrope je odnedavno proklamovao Maroko partnerom za demokratiju. To su svi znaci koji još jednom potvrđuju uspeh Maroka na putu ka ostvarivanju pravne države. Što se Maroka tiče, mirne manifestacije predstavljaju sastavni deo društveno-političkog pejzaža i nikad nisu bile predmet represije.
Predlog novog ustava obuhvata vrlo široko polje pitanja – od jasne podele vlasti između izvršne, zakonodavne i sudske, sa jedne strane, i prava čoveka, sa druge, što čini osnovne stubove u okviru jedne ustavne parlamentarne demokratske i socijalne monarhije.
Koje rešenje je, na duži rok, prihvatljivo za Rabat za pitanje Sahare, znajući da je nedavno na još jednu godinu produžena misija Ujedinjenih nacija (Minurso)?
Da bismo razumeli ovaj regionalni sukob, moramo se vratiti u prošlost. To je u stvari ostatak hladnog rata. Treba zamisliti u to vreme dve susedne države sa suprotnim političkim i ideološkim orijentacijama. Referendum kao rešenje je pokazao svoja ograničenja ne samo što se tiče marokanske Sahare već i u većini drugih sukoba. Nezavisnost ovih južnih provincija od Maroka je irealno rešenje kao što je to čak izjavio i bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u maju 2008. Peter van Valsum.
Savet bezbednosti je oduvek pozivao sve strane na traženje jednog obostrano prihvatljivog političkog rešenja kroz pregovore. Kao odgovor, Maroko je predložilo 2007. jedan nacrt unapređene autonomije u okviru svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Samoopredeljenje se ne ostvaruje obavezno referendumom, kao što se misli. Pregovori i dalje traju kako bi okončali ovaj veštački sukob koji ugrožava integraciju zemalja Velikog Magreba.
Nacrt novog ustava garantuje ovu autonomiju i predviđa jednu unapređenu regionalizaciju koja daje nove smernice, mogućnosti i sredstva za upravljanje teritorijom, a stanovništvu južnih provincija pravo da sami vode računa o svim životnim pitanjima. Dakle, autonomija Sahare, u okviru marokanskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jedino obezbeđuje trajno i definitivno rešenje ovom sukobu u kojem nema ni pobednika ni pobeđenog.
Koji je nivo razvoja političkih i ekonomskih odnosa između Maroka i Srbije i kakve su mogućnosti za njihovu konsolidaciju?
Odnosi između Maroka i Srbije su odlični i u stalnom usponu. Tačno je da nisu na nivou postignutom ranije sa bivšom Jugoslavijom, ali nastojimo da to ostvarimo sa Srbijom kao pravnom naslednicom bivše države. Oni su vrlo stari i predstavljaju ponos za mnoge Marokance. Generacije mojih sunarodnika su ovde studirale i danas učestvuju u donošenju odluka u Maroku, kao što su neki državljani Srbije, inženjeri, lekari, i drugih profesija, doprineli razvoju moje zemlje u prošlosti. Naš današnji cilj je postizanje takvog nivoa koji odgovara odličnim postojećim političkim odnosima.
Što se tiče potencijala obe zemlje, treba reći da Srbija teži ka integraciji EU, dok Maroko već uživa jedan unapređeni statut sa tom Unijom, što stvara jedan budući prostor za različite nivoe i oblike saradnje. Maroko prednjači u nekim vodećim sektorima i njegov geografski položaj može predstavljati jednu kapiju za srpsku privredu. Sa svojim lučkim infrastrukturama, autoputevima i logistikom, on znači jedan veliki potencijal. Srbija, sa svojim položajem u srcu Balkana i svojim ugovorima o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama, znači jedno veliko tržište za Maroko, tome treba dodati „nouhau” kojim raspolaže vaša zemlja u mnogim domenima. Poljoprivreda, na primer, predstavlja jedan od tih sektora koji raspolaže velikim potencijalima. Marokanski fosfati su takođe interesantni kao i ribolov, turizam, građevinarstvo, infrastruktura i druge oblasti koje mogu biti predmet zajedničkog interesovanja.
Tanja Vujić
objavljeno: 01.07.2011.
