Izvor: Politika, 01.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reformator i batinaši
Predsednik Mihail Sakašvili je u ozbiljnoj nevolji uoči današnjih parlamentarnih izbora. Gruzini se bune, masovno izlaze na trgove i ulice, uzvikuju slogane protiv vlasti, traže promene.
Lavina nezadovoljstva pokrenuta je pre desetak dana kada su na televiziji i na Internetu prikazani snimci iz jednog zatvora na kojima su zabeležene mučne scene premlaćivanja i neprimerenog maltretiranja zatočenih.
Vlada je morala da pređe u takozvani krizni režim rada. Ministar unutrašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslova podneo je ostavku, kao i nekoliko visokih zatvorskih službenika. Više zatvorskih čuvara je pohapšeno.
Veoma neprijatno po Sakašvilija, 44-godišnjeg reformatora koga je Zapad svojevremeno promovisao u „šampiona demokratije” i „odlučnog proameričkog reformatora”.
U nekoj drugoj situaciji predsednik bi najverovatnije lako našao odgovor na narodni bunt, ali mu u ovom trenutku okolnosti ne idu naruku.
Iako se danas na glasačkim listićima neće naći njegovo ime, Sakašviliju je i te kako važno da vladajuća partija „Jedinstveni nacionalni pokret – za pobedničku Gruziju” ostvari ubedljivu pobedu i osvoji natpolovičnu većinu u parlamentu od 150 poslanika.
Sledeće godine predsedniku ističe drugi, poslednji mandat, a njegovi protivnici uopšte ne sumnjaju da su najavljene ustavne promene – po kojima bi glavnu vlast u državi ubuduće imao premijer – priprema da predsednik zasedne u premijersku fotelju.
Sakašvili, koga kritičari optužuju da zemljom od 4,5 miliona ljudi upravlja kao porodičnim nasledstvom, na vlast je došao 2003. posle „narandžaste revolucije”. Smenio je Eduarda Ševardnadzea, svog nekadašnjeg učitelja i bivšeg šefa sovjetske diplomatije.
Gruzija je potom ušla u eru stabilnosti i ekonomskog uspona, ali je sve to ozbiljno narušeno leta 2008. kada je Rusija vojno intervenisala a kratki rat je omogućio otcepljenje Abhazije i Južne Osetije koje su kasnije proglasile nezavisnost.
Mnogi i dalje tvrde da bi bez vladajuće predsednikove partije Gruzija ponovo utonula u haos i nasilje. Tvrde da u slučaju poraza „Jedinstvenog nacionalnog pokreta” zemlji preti potpuni raspad.
Tako ne misle Gruzini okupljeni oko Sakašvilijevog najljućeg protivnika, Bidzine Ivanišvilija, lidera opozicionog „Gruzijskog sna”, tajkuna čije se bogatstvo procenjuje na 6,4 milijarde dolara.
Na nedavnom mitingu u gradu Rustavi, kojem je prisustvovalo više od 20.000 ljudi, Ivanišvili je obećao da će ako njegova partija pobedi na izborima, vratiti ljude u fabrike i da će se vlada baviti važnim poslovima a ne „lažima kao ova sadašnja”.
„Razvijaćemo biznis, nećemo ga gušiti, kako se to danas radi”, poručio je on napominjući da je sve što je do sada izgrađeno u Gruziji, izgrađeno od para dobijenih sa Zapada posle rata 2008, i da će te pare neko morati brzo da vraća.
Da će izborna bitka koja privlači veliku pažnju javnosti biti žestoka, pokazuju i istraživanja javnog mnjenja po kojima Ivanišvili može da računa na 42 odsto glasova, dok Sakašviliju sleduje procenat manje.
Vladajuća stranka u međuvremenu pokušava da umanji štetu koju je načinio sporni film iz zatvora. Vlast tvrdi da je sve urađeno u režiji opozicije, da su scene nasilja izrežirane i snimljene još u maju i da se samo čekao pogodan trenutak da budu puštene u javnost.
Tvrdi se i da je autor Vladimir Bedukadze, čuvar zatvora u kojem se sve dešavalo, za svoj doprinos plaćen dva miliona dolara, da je pobegao u Brisel gde je zatražio politički azil i gde sada lobira za poštovanje ljudskih prava kod kuće. Namah je proglašen za „stranog agenta”, ruskog.
Zbog poslova koje je imao u bivšem SSSR-u, vladajuća stranka po istom receptu tvrdi i da je Ivanišvili direktni izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Možda je i to razlog da Sakašvili u utorak u UN izjavi da je cela priča u vezi sa spornim filmom delo ruskih tajnih službi, ali da on i njegova vlada sve drži pod kontrolom – što, naglašava, pokazuje da je Gruzija daleko demokratskija država od Rusije u kojoj, kako je rekao, „nikoga nije ni briga” za ovakve i slične slučajeve.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 01.10.2012
