Izvor: B92, 28.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum u Ugandi
Kampala -- Uganda danas na referendumu odlučuje da li je za povratak višepartijskog sistema.
Građani Ugande izjasniće se posle 19 godina "nepartijske demokratije" predsednika Žoverija Musevenija, za koju on tvrdi da je bila neophodna kako bi se suzbile plemenske podele.
Museveni je dugo vremena tvrdio da bi političke stranke samo pogoršale plemenske tenzije u Ugandi, ali je od maja vodio kampanju za ponovno uspostavljanje višestranačke politike, rekavši da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je zemlja spremna za to. Ustavom je propisano da svaki put kada Uganda želi da promeni politički sistem, mora da bude održan referendum.
Opozicione stranke, koje su tvrdile da je nepartijski sistem Musevenijev način da kontoliše zemlju, bojkotovaće referendum jer smatraju da svaki Uganđanin ima ustavno pravo da pripada političkoj stranci i da za to nije potrebno glasanje. "Ne postoji pravo pitanje za referendum jer, pre svega, sloboda okupljanja ne može biti predmet glasanja. Museveni troši novac", rekao je profesor prava na Univerzitetu Marerere, Frederik Juko.
U Ugandi ima 8,5 miliona birača, i preliminarni rezultati referenduma znaće se u petak, a zvanični u subotu. Biračka mesta biće otvorena u 8 sati po lokalnom vremenu, a zatvorena u 5.30. Oko 29 međunarodnih organizacija i šest lokalnih grupa nadgledaće današnje glasanje koje će koštati oko 10 miliona evra.
Nestabilna Afrika 60-ih i 70-ih
Uganda je jedna od afričkih zemalja koje su bile izuzetno nestabilne posle dobijanja nezavisnosti zbog nedostatka infrastrukture usled naglog povlačenja kolonizatora, Hladnog rata koji se na njima prelamao kroz delovanja tajnih službi SSSR-a i SAD i ambicija lokalnih lidera.
Uganda je dobila nezavisnost od Britanije i njom je do januara 1971. godine upravljao Milton Obote i njegov Narodni kongres Ugande. Obotea je potom zbacio vojni lider Idi Amin, koji je prvo bio pozdravljen kao oslobodilac od Oboteove diktature, samo da bi potom postao nemilosrdni diktator koji je ubijao i prave i izmišljene neprijatelje.
Tanzanija je 1979. godine izvršila invaziju na Ugandu, zajedno sa pobunjenicima Ugande među kojima je bio i Museveni, i zbacila Amina. Obote je pobedio na izborima iduće godine, i posle optužbi da su izbori bili lažirani usledio je još jedan puč kojim je Obote smenjen. Vojnu huntu je 1986. godine zbacio Museveni.
Britanija i Norveška su zamrzle deo svoje pomoći Ugandi jer tvrde da je Musevenijeva administracija bila neuspešna u borbi protiv korupcije, da su gušili opozicione stavove i da nisu kako treba sproveli prelaz u višepartijski sistem.
Prema postojećem sistemu, političke partije mogu da postoje, ali su njihove aktivnosti veoma ograničene i kandidati za položaje u vladi moraju da se kandiduju kao pojedinci.
Musavenijev Pokret narodnog otpora, kome pripada svaki Uganđanin i za koga Museveni tvrdi da nije stranka, nalazi se na čelu države od njegovog dolaska na vlast.
Koalicija opozicionog Foruma za demokratsku promenu, sastavljena od Narodnog kongresa Ugande, Demokratske stranke, Konzervativne stranke, Pokreta Sloboda i Foruma pravda, saopštila je da će bojkotovati referendum.
