Izvor: Deutsche Welle, 30.Dec.2014, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmišljanje o nezamislivom
Opasnost od rata u Evropi veća je danas nego u bilo kom trenutku u poslednjih pet decenija. Tom kontinentu nakon Hladnog rata nedostaje bezbednosno-politička doktrina, komentariše Kristijan Tripe.
Od pada Berlinskog zida, izbijanje rata između dve velike evropske zemlje bilo je gotovo isključeno. Ali Rusija sada prisiljava svoje saveznike u Evropskoj uniji i NATO da razmišljaju o nezamislivom. Ima dosta scenarija o tome kako bi se regionalni, i relativno mali sukob >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << u istočnoj Ukrajini mogao razviti u jednu pravu svetsku krizu: Rusija bi mogla, na osnovu beznadežne humanitarne situacije u Donjecku, da stvori razlog za otvorenu intervenciju. Sjedinjene Države bi mogle u velikom stilu da isporučuju oružje u Ukrajinu ili da se čak direktno umešaju u borbe vazdušnim napadima na položaje pobunjenika.
Donekle bezglava diskusija o tome kako se Ukrajini može delotvorno pomoći odražava u kakvoj bespomoćnoj situaciji se nalazi NATO. Trenutno ne postoji nikakva bezbednosno-politička doktrina ni strategija na osnovu koje bi se moglo reagovati na nove pretnje s istoka. Zapadni političari zaduženi za pitanja sigurnosti zaprepašćeno posmatraju kako Kremlj pokazuje mišiće u svetlu ukrajinske krize.
Opasni manevri
Gotovo da ne prođe dan, a da ruski borbeni avioni nad Baltičkim morem ne prođu nadomak vazdušnog prostora tri baltičke države. Neki od tih manevara su izuzetno opasni. Jer ruski piloti rado isključuju svoje transpondere i time za civilno vazduhoplovstvo postaju nevidljivi. Spisak ozbiljnih nesporazuma na području Baltičkog mora je svakim danom sve duži. Tako se odjednom pred litvanskom obalom pojavila armada ruskih ratnih brodova, zatim je neidentifikovana podmornica zalutala u švedske vode. Švedska sada namerava da uključi veći broj rezervista u vojne vežbe.
Tri baltičke države su proteklih meseci naručile oružje u vrednosti od preko jedne milijarde evra, i to najviše protivtenkovske sisteme. Ruska vojska je u rano leto održala veliki vojni manevar nadomak Baltika. To sve je praćeno gromoglasnom ruskom retorikom usmerenom protiv Litvanije, Letonije i Estonije. Sve tri zemlje su u NATO-u. A i članica NATO-a Rumunija je u borbi za uticaj u Republici Moldaviji već morala da sluša pretnje iz Moskve. Rumunija polako dobija reputaciju još jednog potencijalnog žarišta, pored Ukrajine i Baltika.
Kristijan Tripe, DW studio u Briselu
Razgovori između NATO-a i Rusije su oduvek stajali na klimavim nogama, ali sada su čak i takvi razgovori gotovo nepostojeći. Nijedna strana više ne zna šta ona druga planira. Kao u najgorim vremenima Hladnog rata, ponovo su ključne procene tajnih službi i analize vojske, iz kojih se stvara slika o vojnopolitičkim namerama partnera u dijalogu.
Evropa kao nesiguran kontinent
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer se nedavno požalio: „Mi samo pričamo jedni o drugima, a ne jedni s drugima.“ Nova situacija je posebno teška i zbog toga što se tokom poslednjih godina u Evropi urušio sistem kontrole naoružanja. Naime, NATO i Rusija su u okviru takozvanog CFE ugovora postavili gornje granice za konvencionalno naoružanje, i dogovorili se oko međusobnih kontrola i održavanja redovnih razgovora. Međutim, CFE ugovor je trenutno pravno suspendovan i politički mrtav.
Na pragu nove godine Evropa je manje bezbedna nego što je bila. Evropi su sada preko potrebne dve stvari: nova bezbednosno-politička doktrina i politički napor da se stvori poverenje.
.jpg)
