Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razlike i "u istom stroju"
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. decembra – "Shvatio sam da su svi napeti. Nastojao sam da ličnim spokojstvom i maksimalnom fleksibilnošću utičem na njih da se usredsrede na ono što nam je zajednički zadatak. Non-stop sam naručivao hranu i napitke. Svi su, praktično, obedovali u mojoj kancelariji". Predsedavajući Generalne skupštine UN Srđan Kerim je tim rečima, u razgovoru za naš list, opisao nesvakidašnju dramu u kojoj su mu pojedini izveštači pripisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "ključnu ulogu". Našao se, naime, u ulozi glavnog posrednika između predstavnika zemalja zavađenih oko – budžeta, bez čijeg bi usvajanja bar nekoliko meseci bio poprilično otežan rad svetske organizacije.
Od jutra do sutra
Iako nije baš prostrana, njegova kancelarija na drugom spratu palate na Ist riveru, je "od jutra do sutra", u petak i subotu, služila kao poligon za neprestani "marš" diplomata iz 192 države-članice. Okupljali su se tu "praktično svi", kaže, uz preciziranje da je generalni sekretar UN Ban Ki Mun "tako reći sve vreme bio u mojim prostorijama".
Taj diplomatski višeboj bio je jedno od najdužih zasedanja Generalne skupštine, koje je trajalo puna 23 sata – svedoči Kerim. Sagovornike je, dodaje, mahom okrepljivao "picama" da bi ih po završenom poslu osvežio i sa šest boca libanskog vina koje su svojevremeno darovane kancelariji.
Drama se završila usvajanjem budžeta, odnosom glasova 142:1. Prvi put posle dve decenije nije bilo konsenzusa, zbog izolovanog otpora SAD koje su u finansijskoj konstrukciji videle "produžetak antiizraelskog pristupa" s prošle konferencije o rasizmu održane u Južnoafričkoj Republici".
Kerimu je "žao što je izostala opšta saglasnost" ali je zadovoljan donošenjem budžeta bez koga bi "nastupila jako loša situacija po UN". Nije se libio da, zarad neophodnih konsultacija, u potrazi za uspehom, telefonom probudi ministarku Južnoafričke Republike "u pet sati ujutru, po tamošnjem vremenu". Takvu odvažnost, prema izveštaju "Iner siti presa" nije pokazao američki ambasador Zalmaj Halilzad pošto je rekao da "ne bi da (povodom nastale situacije) budi Kondolizu Rajs", šeficu Stejt departmenta.
Nametanje ne uspeva
Nezavisno od različitog tretmana sna na visokom nivou, Kerim smatra da su "Amerikanci mogli da budu fleksibilniji i da se budžet usvoji konsenzusom". U razgovoru s dopisnikom "Politike", on je prethodno, kao jedan od glavnih problema UN, naveo – "nedostatak kulture u međunarodnim odnosima".
Stalno se, podseća, u tom domenu govorilo o "nekakvom poretku". Nesvrstani su šezdesetih i sedamdesetih 20. veka govorili o "novom svetskom ekonomskom poretku ali od toga nije bilo ništa". Nije se ostvario ni "novi svetski poredak posle uklanjanja gvozdene zavese" već se samo transformisala bivša Istočna Evropa, ušavši u tranziciju i približivši se razvijenim demokratijama, dok je ostali deo sveta "ostao prilično nepromenjen".
Sve to govori da se "svetski poredak ne može nametnuti". A treba "razviti kulturu međunarodnih odnosa" koja bi se, po Kerimu, zasnivala na "nekoliko svima prihvatljivih principa – bezbednosti ne samo nacija nego i pojedinaca, ljudskim pravima, pravu na međunarodne intervencije, ali samo odlukama organa UN, radi zaštite ugroženih genocidom, kao i na podsticanju održivog razvoja". Sve to "uz poštovanje vrednosti kao što su solidarnost, ravnopravnost, tolerancija, uvažavanje, odgovornost" jer je to "svi prihvataju kao nešto što je dobro". Tako bi se UN, ukratko, afirmisale kao "organizacija za širenje tolerantnosti i solidarnosti".
Slaže se, ujedno, s dopisnikom da se još osećaju elementi onoga što se naziva "sukob civilizacija". Razlike se vide ne samo među kulturama i tradicijama već i u pravnim sistemima zemalja "u istom stroju". Amerikanci i Britanci, na primer, i u Savetu bezbednosti zastupaju stanovište da je "legalno sve što je legitimno", dok Evropljani nastupaju s geslom da "samo ono što je legalno može da bude legitimno", što je nesklad koji se mestimično "proteže i kad se povede reč o intervencijama".
Postoji li globalna svest ili prevladavaju nastupi za ostvarivanje striktno nacionalnih ciljeva? "Svako dolazi s pričom iz svoje kuće, ali pitanja u UN traže globalne odgovore, pa članice uviđaju da moraju da s drugima traže zajednički imenitelj" – odgovara Kerim. Pri tom se otvara mogućnost za afirmaciju– podnošenjem predloga "sa usklađenim nacionalnim i internacionalnim ciljevima", kao što se pokazalo u zalaganju za socijalnu pravdu, otvaranju centra za mir i bezbednost u centralnoj Aziji, zaštiti šuma kao faktoru za ublažavanje klimatskih lomova...
U cilju da UN, čija je reforma među prioritetima, postanu efikasnije, založio se za preispitivanje efekata njenih rezolucija među kojima je i jedna pod nazivom "revitalizacija Generalne skupštine", koja se poslednjih 16 godina stalno usvaja s malim izmenama i efektima. Stavio je primedbu da "revitalizacija deluje kao cinizam i crni humor, kao da prihvatamo da smo polumrtvi" i predložio da se ta kvalifikacija promeni tako da se naglasi, i na delima, vitalnost UN.
Upitan da li još održava kontakte u biznisu kome je bio posvećen proteklih godina, on kaže da su njegove funkcije u nemačkoj firmi VAC "u stanju mirovanja", ali da "gotovo svakodnevno učestvuje u konsultacijama pa čak i u donošenju nekih odluka". Kao donedavni predsednik Upravnog odbora "Politika novine i magazini" ističe da je dobro što će to preduzeće "sada prvi put posle nekoliko godina zabeležiti dobitak, profit" i apeluje na "sve redakcije da budu aktivnije u izdavačkoj politici, za tiraž i plasman na tržištu".
Apel za konstruktivnost
Kerim smatra da Balkan, sa koga je na čelo UN došao kao istaknuti makedonski diplomata i međunarodni biznismen, predstavlja "UN u malom". Kretanja u tom regionu vidi kao "postepene promene" – od nekadašnjeg "potrošača bezbednosnih i mirovnih mehanizama" ka afirmaciji na međunarodnim položajima "važnim za mir i bezbednost u svetu". Pa navodi da je Makedonija dala predsedavajućeg Generalne skupštine, da u januaru Hrvatska postaje član Saveta bezbednosti a Slovenija predsedavajuća u EU. "Svi u regionu treba da postanemo deo kreativnih snaga u svetu jer imamo puno potencijala za to" – naglašava.
Oko "kosovskog pitanja" se nije upuštao u prognoziranje. Najbolje bi bilo, kaže, da su Beograd i Priština našli rešenje u direktnom dijalogu. Elaborirajući protekle faze procesa, dodao je, uz ostalo, da sada "EU, NATO i UN treba da odigraju svoju ulogu, da se ne ugrozi regionalna bezbednost, da ne nastanu nove konfliktne situacije i da pomognu da se problem razreši na konstruktivan način". Istakao je posebno ulogu EU jer "na kraju krajeva, perspektiva svih nas jeste da budemo deo EU, da se konačno posvetimo razvoju i rastu životnog standarda a ne da se međusobno iscrpljujemo u raspravama".
U razgovoru za naš list, Kerim je kao jedan od "osnovnih problema UN" naveo okolnost da ta organizacija "nema dobar kontakt sa svetom". UN ne znaju, kaže, da "prodaju" ono što naprave. A najčešće su u javnosti prikazivane "kroz greške, propuste, neuspehe iako su uradile više uspešnih, važnih i korisnih stvari" – smatra predsedavajući Generalne skupštine Srđan Kerim.
[objavljeno: ]
