Izvor: Politika, 18.Apr.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razarajuća ekonomija pepela

Desetine hiljada otkazanih letova ne prete samo da finansijski unište avio-kompanije, već i izazovu novi udar ekonomske krize

Vrednost akcija evropskih ali i ostalih avio-kompanija koje imaju letove ka Evropi padaju kao oblak pepela sa vulkana Ejafjatlajokutl. Samo u petak je vrednost akcija vodećih evropskih avioprevoznika pala za više od tri odsto – „Britiš ervejza” za 3,3 odsto, „Er Fransa” za 3,4 a „Lufthanze” za 4,1 odsto. Štaviše, čak je i izraelski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „El Al” zabeležio pad od 5,5 odsto, dok je Međunarodno udruženje za aviosaobraćaj saopštilo da avio-kompanije dnevno gube najmanje 200 miliona dolara (148 miliona evra).

Pored toga, eminentna konsultantska kuća KPMG izašla je s procenom da se dnevno samo na letovima u Velikoj Britaniji gubi čak 200 miliona funti (228 miliona evra). U svakom slučaju, vest da će i u ponedeljak, peti dan zaredom, evropsko nebo biti zatvoreno, samo znači da je oblak vulkanske prašine iz džepova avio-kompanija već izbio milijardu evra.

„Tričavih” milijardu evra je cifra koja se dobija kad se izračuna gubitak za pet dana obustave leta, prema takozvanim konzervativnim metodama, odnosno bez dodatnih troškova koje kompanije imaju zbog izmena ruta svojih letelica, potom za zbrinjavanje putnika koji ne mogu da stignu do svojih odredišta, održavanje svojih letelica „zarobljenih” na aerodromima. Osim toga, konzervativno izračunavanje gubitaka ne uključuje i troškove zbrinjavanja više od šest miliona putnika sa otkazanih letova koji u skladu sa pravilima u aviosaobraćaju imaju pravo na kompenzaciju u „slučaju vanrednog stanja zbog više sile”, a pod tim se podrazumeva pravo na smeštaj, toplu hranu, napitke i na povraćaj novca za neiskorišćene karte.

Dakle, realnosti je mnogo bliža procena eksperata KPMG-a, što znači da je samo za pet dana otkazanih letova u Velikoj Britaniji gubitak milijardu i po evra. U skladu s tim, ukupan gubitak u evropskom aviosaobraćaju je već dosegao nekoliko milijardi evra.

Osiguravajuće kuće su mudro već saopštile da avio-kompanije neće moći da traže obeštećenje jer osiguranje ne pokriva prizemljenje aviona zbog vulkanskih nepogoda. Kako objašnjavaju, uobičajeno osiguranje avio-kompanije pokriva troškove oštećenja letelice ukoliko uleti u oblak vulkanskog pepela, ali ne i ako avion ne poleti zbog zabrane letenja izazvane oblakom pepela.

„Avionska nesreća kao posledica leta kroz pepeo bila bi 100 odsto osigurana. To je obavezno osiguranje, ali ne verujem da će se to dogoditi zbog toga što su aerodromi zatvoreni”, rekao je Kristof Grofi, portparol „Talanksa”, koji je deo „HDI Gerling”, jedne od najvećih osiguravajućih kuća koje osiguravaju nemačke aerodrome i avio-kompanije. On dodaje da su polise koje osiguravaju od gubitaka prilikom prekida poslovanja skupe i da ih „avio-kompanije i aerodromi uglavnom ne kupuju, tako da ceo rizik leži na njima”.

Međutim, neće samo avio-kompanije pretrpeti ogroman finansijski gubitak koji će pojedine, ukoliko se oblak pepela uskoro ne raziđe, naterati u bankrot ili u spajanje s drugim kompanijama. Zabrana letova može da se odrazi i na izvoz brojnih zemalja, budući da se više od 30 odsto od ukupne vrednosti sve izvezene robe transportuje avionom, pri čemu najveći udeo imaju farmaceutske kompanije, čiji se proizvodi zbog male težine a visoke cene bezmalo u potpunosti prevoze vazduhoplovima. Budući da pojedini lekovi i preparati imaju kratak rok upotrebe, izvoz na primer britanskih farmaceutskih firmi mogao bi da se svede samo na područje Evrope.

Otkazivanjem letova pogođene su i sve privredne oblasti koje zavise od vazdušnog kargo saobraćaja. Ekonomisti očekuju da u slučaju da se uskoro ne uspostavi aviosaobraćaj, dođe ne samo do manjka pojedinih svežih namirnica u lancima hipermarketa u EU (već su pogođeni afrički izvoznici cveća i povrća u Evropu), već i problema u snabdevanju proizvodnog lanca u pojedinim fabrikama, što će znatno uticati i na pad bruto društvenog proizvoda u Evropi.

Pepeo je čak uticao i na američke vojne operacije jer je ometeno vojno snabdevanje misije u Avganistanu, dok je portparol Pentagona izjavio da su onemogućeni svi letovi kojima se u bolnice u Nemačkoj prevoze povređeni vojnici iz Iraka i Avganistana.

Zasigurno, dok pilotima nije smrklo, mašinovođama i taksistima nije svanulo. Naime, već je zabeležen znatno veći promet putnika vozovima, autobusima, feribotima, dok su taksisti uspostavili maršrutu od Pariza do Londona. Štaviše, kako Rojters prenosi, posle prošlonedeljnog sastanka ministara finansija EU u Madridu, taksisti su visokim zvanicama naplaćivali 5.600 dolara za vožnju do Pariza.

Međutim, ukoliko se oblak pepela ne raziđe narednih nekoliko sedmica, obustava letova nad Evropom bez premca izazvaće novi udar globalne ekonomske i finansijske krize u kojem će avio-kompanije biti samo prve žrtve. Zbog toga ne bi trebalo da čudi da su juče, bez obzira na zabranu letova, holandski KLM i nemačka „Lufthanza” izveli probne letove kroz oblak vulkanskog pepela kako bi procenili da li je bezbedno. Kako kažu, nisu imali nikakvih problema. Ipak, interes avio-kompanija je veliki. Možda i veći od oblaka pepela.

Nenad Radičević

[objavljeno: 19/04/2010]

Nastavak na Politika...