Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raul je tiši Kastro
Sve i da je želeo da izađe iz poluvekovne senke svoga starijeg brata, Raulu Kastru to ne bi pošlo za rukom. Priroda je novog predsednika Kube obdarila sasvim drugim osobinama: pragmatičan, lojalan, stabilan, dobro organizovan, bez harizme, nevoljan da se pojavljuje u javnosti osim kada je to neophodno. „Uvek sam bio diskretan i nameravam da nastavim u istom stilu”, rekao je nedavno u jednom intervjuu. Nije u stanju da opčini masu harizmatičnim govorima, kako je to pola veka činio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegov legendarni brat, ali je on Fidelu bio potreban isto onoliko koliko je tihom, diskretnom Raulu bio nezamenljiv stasiti, bradati, maštoviti revolucionarni orator. Iako danas Raul kaže da Fidela mogu da naslede samo svi zajedno, „kolektivno”, on je kao komandant vojske postigao jedinstvene rezultate kakvi su nezabeleženi u istorijskim analima Latinske Amerike. Dok je Fidel sa razbarušenim talentom govorio po trgovima, sastajao se sa svetskim državnicima, Raul je u pozadini zavodio red, sklad i lojalnost branitelja revolucije. Kubanska armija (55.000 vojnika) nije svih ovih godina iskušenja imala nijedan pokušaj vojnog puča, niti je ikada izašao na svetlost dana ozbiljniji disciplinski prekršaj.
Pod Raulovom komandom kubanska armija je ratovala u Angoli i Etiopiji, gde je, kako se tumači, i pobedila. A kada se raspao Sovjetski Savez, oficiri su brzometno prestrojeni na biznis i slati su po nalogu komandanta u Evropu da nauče tehniku kapitalističkog menadžmenta. Raul je čuvarima kubanske revolucije poverio ostrvski turizam preko preduzeća „Gaviota” (galeb na španskom). Više od šezdeset posto kubanskih deviznih prihoda dolazi danas iz ove kapitalističke kompanije koju vode komunistički vojnici. Računa se da je ova srebrnasta ptica nadletela provaliju u kojoj bi se ostrvo našlo posle prekinutog finansijskog dotoka iz Moskve.
Naizgled kontroverzno, Raul je uvek važio za komunistu tvrđe doktrine od razbarušenog Kastra iako je, kako se govori, gurao ekonomske promene u pravcu tržišne privrede koje nisu bile po volji i ukusu Fidelovog komunizma. Bije ga glas i da se surovo i beskompromisno obračunavao sa disidentima, ali je u nemirima zbog nestašica i gladi (1994) obuzdao vojsku, izašao na binu i kratko rekao: „Pasulj je važniji od topova.” Pamti se ovaj slogan, jer je uprkos višestruko jačem neprijatelju, prednost ipak pragmatički data – pasulju. Ko bi inače gladan mogao da puca iz topova.
Neki veruju da je kombinacija krutog komuniste i praktičnog menadžera upravo ono što je danas neophodno kubanskom socijalizmu da bi opstao, i da Raul u hodu sprovodi neophodna podešavanja po kineskom modelu. Drugi, pak, kažu da Kubanci neće izdržati stalne oskudice, bez prisustva romantičnog vođe kakav je bio Fidel.
Raul je opet, kako ga karakterišu njegovi drugovi, vojnik koji radi u konspiraciji. Voli da sa generalima ispija viski, ume i da se našali sa decom, ali je uvek bio i ostao zagonetan. Kao što je danas enigmatičan taj mali izolovani kubanski brod okružen burama sasvim drugačijeg sveta. Ne može se sa sigurnošću predvideti da li će ova jedinstvena barka ipak odlučiti da pristane u neku od poznatih obližnjih luka. Ili će, kao nekada legendarna „Granma”, nastaviti da plovi revolucionarnim kursom, uprkos strujama i virovima. Posada je pod komandom tihog kapetana za sada mirna.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 02/03/2008]
