Izvor: Politika, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni bubnjevi u Ankari
Ukoliko Bela kuća uspe da blokira usvajanje rezolucije o genocidu nad Jermenima – izvršiće se snažan pritisak na Ankaru da odustane od vojne intervencije Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 18. oktobra – Poslanici parlamenta u Ankari su, prema očekivanjima, ogromnom većinom glasova dali odrešene ruke generalima da mogu da upadnu u severni Irak i tamo se obračunaju sa kurdskim gerilcima. Odluka je čak propraćena dugotrajnim aplauzom.
U Medžlisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je za vladin predlog glasalo 507 poslanika. Samo predstavnici male prokurdske Demokratske narodne partije – njih 19, opet prema očekivanju – bili su protiv, pošto bi to, prema njima, ugrozilo stabilnost u regionu. Odluka je odmah stupila na snagu i, prema ustavu, važiće 12 meseci.
Premijer Tajip Erdogan je zadovoljan: ovim potezom vlada je umirila armijski vrh i javnost koja od nje traži da se već jednom stane na put kurdskim gerilcima koji imaju baze u susednoj zemlji. Ali, to ne znači da će askeri i tenkovi istog časa krenuti u prekograničnu ofanzivu. "Turska će delovati odlučno, ali sa zdravim razumom kada to bude neophodno i kada za to dođe vreme", izjavio je on posle glasanja u parlamentu. Kada će se to desiti, nije rekao.
Pritisak na Ameriku
Turska se, posle glasanja u Medžlisu, našla u središtu svetske pažnje: upozorenja su stigla iz NATO-a, Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Bagdada i Vašingtona. Ona bi se mogla svesti u jednoj rečenici: treba dati prednost diplomatiji nad tenkovima. Jedino je sirijski predsednik Bašar Asad, koji se zatekao u Ankari, podržao tursku vojnu intervenciju u Iraku. "Mi odobravamo to tursko legitimno pravo i podržavamo takvu operaciju."
Ankara ovom odlukom želi da izvrši pritisak na Bagdad, a pre svega na Vašington, da konačno obuzdaju pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) koji imaju baze u severnom Iraku i odatle napadaju ciljeve u Turskoj. U Beloj kući su primetno zabrinuti, jer bi upad značio otvaranje novog fronta u Iraku. Scenario bi mogao da bude apokaliptičan: vlada u Bagdadu bi, uz podršku Amerikanaca, morala da brani svoj suverenitet, u sukob bi mogli da se umešaju Iran i Sirija, koji takođe imaju probleme sa Kurdima. Jedan relativno miran region istog časa bi se pretvorio u pakao, pošto ni irački Kurdi, ne bi sedeli skrštenih ruku.
"Mi smo jasno stavili do znanja Turskoj da nije u njenom interesu da šalje svoje trupe u Irak", odmah posle odluke u Ankari upozorio je predsednik Džordž Buš. On je potvrdio ono o čemu i dosad nezvanično govorkalo: Ankara već ima izvestan broj vojnika u severnom Iraku. Radi se, kako tvrde mediji, o 1.500 specijalaca koji na licu mesta prate aktivnosti pripadnika PKK.
Upozorenja sa svih strana
Na granicama Turske, Iraka, Sirije i Irana živi više od 20 miliona Kurda, koji teže ujedinjenju i stvaranju nezavisnog Kurdistana. Pripadnici tog naroda su se, kao saveznici Amerikanaca, u severnom Iraku, već izborili za mnoga autonomna prava. U okolnim zemljama se strahuje, mada se to zvanično ne kaže, da bi to mogla da bude zarazna klica separatizma na širim prostorima, sve do stvaranja "velikog Kurdistana". To bi dovelo do totalnog poremećaja ravnoteže snaga u inače rovitom regionu. Amerikanci takav hazard sigurno neće dozvoliti, jer se tako lako ne bi mogli izvući iz iračkog peska.
Toga su svesni i u Bagdadu, koji već četiri godine krvari u sukobima sa protivnicima režima. Premijer Nuri al Maliki je juče, uoči samog glasanja u Medžlisu, telefonom razgovarao sa Erdoganom u poslednjem pokušaju da spreči usvajanje sporne odluke. "Naša vlada je odlučna da blokira terorističke aktivnosti PKK-a na iračkoj teritoriji." Ali to nije imalo odjeka u Ankari. On je najavio dolazak jedne delegacije koja će se, zajedno sa domaćinima, dogovarati kako da se stane na put kurdskim separatistima i teroristima.
Preko nekih medija oglasili su se i pripadnici PKK-a. Jedan od njenih lidera Murat Karajalin je poručio Ankari. "U slučaju vojne intervencije u severnom Iraku čeka vas vijetnamski način ratovanja."
Odluka o vojnoj intervenciji u Iraku pala je u trenutku kada su se odnosi Ankare i Vašingtona inače našli na velikim iskušenjima. Moglo bi se reći mnogo više zbog inicijative u Kongresu da se osudi genocid nad Jermenima. Ukoliko Bušova administracija spreči izglasavanje tog dokumenta u Predstavničkom domu, ona će lakše smiriti Ankaru bez obzira na sadašnju zaglušujuću ratnu retoriku. Borba protiv pripadnika PKK-a bi se, u stvari, ubuduće najverovatnije svela na povremene, manje upade askera u Irak i češća bombardovanja baza gerilaca.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 19.10.2007.]
