Izvor: S media, 03.Nov.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratifikovan Lisabonski ugovor
Ratifikacijom Lisabonskog ugovora u Češkoj kao poslednjoj zemlji EU, omogućeno da taj ugovor o reformi evropskih institucija stupi na snagu 1. decembra.
Češki predsednik Vaclav Klaus koji je veliki evroskeptik, potpisao je danas posle podne Lisabonski ugovor pošto je češki Ustavni sud potvrdio da je ugovor o reformi evropskih institucija u skladu sa Ustavom Češke.
Lisabonski ugovor bi tako mogao da stupi na snagu 1. decembra pošto član 6.2 ugovora >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << predvidja da on stupi na snagu "prvog dana narednog meseca pošto poslednja zemlja-potpisnica deponuje ratifikacione instrumente".
Novi reformski ugovor potpisan je 13. decembra 2007. godine u Lisabonu. Ugovor je nastao na osnovama "evropskog ustava" koji je odbačen na referendumima u proleće 2005. godine u Francuskoj i Holandiji.
Taj ugovor je značajan zato što omogućava proširenje Evropske unije što nije moguće po Ugovoru iz Nice iz 2000. koji je predvideo samo proširenje Unije sa tadašnjih 15 na 25, a potom i na 27 članica.
Dogovor o novom reformskom ugovoru postignut je na kraju nemačkog predsedavanja EU, na samitu u junu 2007, a konačan tekst je usaglašen u oktobru te godine, tokom portugalskog predsedavanja.
U Lisabonski ugovor ugradjen je veliki deo rešenja iz "evropskog ustava", ali je izbačena sama reč "ustav", kao i odredbe o zastavi i himni, pošto je to previše podsećalo na državu.
Dogovoreni ugovor je, medjutim, morao da se delimično izmeni pošto je odbačen na referendumu u Irskoj u junu 2008.
Irci su tražili ustupke u zamenu za raspisivanje novog referenduma na kojem je ugovor potvrdjen dvotrećinskom većinom.
Jedna od tih promena odnosi se na broj članova Evropske komisije, te će sada svaka zemlja članica imati svog komesara.
Te promene, kao i ostale garancije date Irskoj, biće naknadno ratifikovane kao protokol uz prvi naredni pristupni ugovor, verovatno sa Hrvatskom.
Lisabonskim ugovorom će broj poslanika Evropskog parlamenta biti povećan sa sadašnjih 736 na 751 poslanika, Evropska unija će dobiti predsednika i ministra spoljnih poslova.
Nacionalni parlamenti tim ugovorom prvi put dobijaju mogućnost da iznesu mišljenje prilikom donošenja evropskih zakona, povećava se broj oblasti u kojima se odluke donose kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno, a uvode se i novi ciljevi poput zajedničke energetske politike i strategije za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Lisabonski ugovor takodje uvodi mogućnost da svaka zemlja-članica napusti Evropsku uniju pod uslovima o kojima mora da se dogovori u pregovorima sa svojim partnerima.
Takodje, Povelja o osnovnim pravima postaje obavezujuća, mada su Velika Britanija, Poljska i Češka tokom pregovora uspele da izdejstvuju da budu izuzete.
