Izvor: Blic, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat protiv debelih
Rat protiv debelih
Posle pušača koji uzmiču pred sve rigoroznijim zakonima širom sveta, red je došao na borbu protiv gojaznosti. Poslednji primer dolazi iz Velike Britanije, čija je ministarka zdravlja Patriša Hjuit najavila da bi vlada mogla da zabrani državnu, besplatnu zdravstvenu zaštitu debelim ljudima i pušačima.
Neke državne bolnice u Britaniji već su samoinicijativno preduzele takve mere i odbijaju da prime pušače i debele ljude za određene lekarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intervencije.
Primer je bolnica u Safolku, u istočnoj Engleskoj, koja odbija da operiše kukove ili kolena debelim osobama i traži od njih da prvo smršaju pa da onda dođu lekaru. Kao obrazloženje navodi se da će novac na operaciju biti uzalud potrošen. Stručnjaci upozoravaju da je to vrlo opasna praksa i podsećaju britansku vladu da su te ideje protiv niza ljudskih prava i antidiskriminatornih zakona.
Britanske zdravstvene služe godišnje izdvajaju 13,5 milijardi dolara za lečenje bolesti čiji je uzrok gojaznost.
Finci su izračunali da svake godine na lečenje bolesti koje su posledica gojaznosti (moždani udari, srčani udari, dijabetes, artritis) gojaznih osoba troše 260 miliona evra, iz koga je proistekla ideja da se gojaznim ljudima poveća porez. Gojaznost se održava i na produktivnost, tako je utvrđeno da godišnje Finci izostaju sa posla ukupno 340.000 radnih dana upravo zbog problema sa preteranom težinom.
'Poremećaj u spavanju takođe je posledica gojaznosti. Ove osobe su tokom dana manje aktivne i manja im je produktivnost', kaže profesor Aila Risanen.
Dok se proizvođači brze hrane u razvijenom svetu trude da iz ponude izbace proizvode prepune masti, šećera i soli, gojazni ljudi su i dalje suočeni sa brojnim problemima u svakodnevnom životu.
Zvanični statistički podaci pokazuju da žene koje pate od gojaznosti imaju u proseku 5,9 odsto manja primanja iako obavljaju isti posao kao i osobe skladne težine. Istovremeno, muškarci koji imaju problema sa težinom zarađuju oko dva odsto više od svojih atletski građenih kolega.
Jedan od onih koji su na svojoj koži najbolje osetili šta znači nerazumevanje na poslu jeste i Stiv Pasanski iz Mičigena, SAD, prodavac koji je otpušten samo zbog preterane težine:
'Bio sam najbolji prodavac u kompaniji, ali moja težina je bila preveliki problem za poslodavce. Nije mi ostalo ništa drugo nego da ih tužim i potražim drugi posao.' Pasanski je na osnovu zakona o diskriminaciji dobio odštetu od 284.000 dolara.
Ankete među poslodavcima u Americi pokazuju da 16 odsto njih ne bi zaposlilo radnika koji ima problema sa težinom. Mane koje su poslodavci navodili gojaznim ljudima su: nedovoljna kvalifikacija, loše radne navike, česti izostanci sa posla, česti emotivni problemi i sklonost ka sukobima sa kolegama.
Koliko je raširena predrasuda među poslodavcima svedoči i to sa su šanse gotovo nikakve da sretnete debelog vatrogasca, pilota, prodavca automobila, medicinsku sestru, psihijatra ili nastavnika. Za osobe koje imaju problema sa težinom gotovo da su rezervisani poslovi koje mogu da obavljaju bez kontakta sa drugim ljudima, kao što je prodavac preko telefona.
Poznato je i da neke avio-kompanije u SAD gojaznim ljudima naplaćuju duplu kartu.
A. Petrović EU će proglasiti epidemiju gojaznosti
Evropski parlament bi uskoro mogao da proglasi epidemiju gojaznosti u Evropi, čiji svaki treći stanovnik ima problema sa prekomernom težinom.
Tim tragom će Evropska komisija uskoro uvesti pravila za borbu protiv gojaznosti, a koja podrazumevaju zabranu reklamiranja slane, masne, slatke hrane među decom.
Procenjuje se da u Evropskoj uniji trenutno ima 14 miliona gojazne dece i oko 200 miliona gojaznih osoba.' Polovina građana Srbije kuburi s kilogramima
Više od polovine odraslog stanovništva u Srbiji, skoro 54 odsto, ima problem sa prekomernom težinom, pri čemu je 16 odsto gojazno. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike epidemije.
