Izvor: B92, 20.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat protiv Iraka dobio perverzni prioritet
London -- Britanski "Sandej tajms" objavljuje u nedelju nova saznanja o bombaškom napadu na Baliju prema kojima je u finansiranju atentata učestvovao prvi čovek Al Kaide, Osama Bin Laden. Na naslovnoj strani, list piše da je imao uvid u američki dokument u kojem stoji da je sa računa Abu Abdulaha Emiratija, što je, kako se tvrdi, jedan od pseudonima Bin Ladena, skinuto 74.000 dolara za kupovinu eksploziva od indonežanske vojske radi napada na Baliju. U istom dokumentu, prema pisanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lista, stoji i da je Omar Faruk, navodno glavni Bin Ladenov čovek u jugoistočnoj Aziji, uhapšen u junu i predat CIA u Avganistanu, priznao da je postojalo nekoliko planova za napade na zapadnjake i Izraelce, prenosi Radio Bi-Bi-Si.
Faruk tvrdi da je juče uhapšeni duhovni vodja indonežanske grupe Džema Islamija Abu Bakar Bašir primio Bin Ladenov novac i poslao svog čoveka da na crnom tržištu kupi eksploziv od armije koji je zatim dat islamskim grupama na Baliju.
"Sandej tajms" ukazuje da ova saznanja otvaraju nova pitanja - zašto vlade Britanije i Australije, kojima je, kako tvrdi list, CIA dostavila spomenute informacije, nisu brže reagovale da bi zaštitile svoje građane.
Povodom napada na Baliju i priprema SAD za eventualni rat protiv Iraka, "Obzerver" upozorava da se u borbi protiv terorizma ne mogu birati neprijatelji. Diktatorski režim, poput onog Sadama Huseina, predstavlja jasno definisanog neprijatelja protiv kojeg je moguće boriti se konvencionalnim sredstvima i na kraju proglasiti pobedu. Sa širim ratom protiv terorizma to nije slučaj, ali to ne znači da ovu najopasniju pretnju koja nema jasno lice treba gurati u stranu, ocenjuje list.
U sličnom tonu i "Indipendent on sandej" poziva predsednika SAD Džordža Buša i britanskog premijera Tonija Blera da se bore protiv terorizma, a ne protiv Iraka. List napominje da je u slučaju Sadama Huseina politika odvraćanja imala efekta, jer, svestan pretnje ratom, on nije spreman da upotrebi oružje za masovno uništavanje van granica svoje zemlje. Uprkos tome, SAD i Britanija traže rat koji preti da destabilizuje region, koji je inače rasadnik terorista. Kakve će biti posledice eventualne američke vojne okupacije Iraka posle poraza Sadama Huseina po Avganistan, Pakistan, Indoneziju, Bliski istok, navodi list i ukazuje da je rat protiv Iraka "dobio perverzni prioritet iako i dalje najveću pretnju međunarodnoj bezbednosti donose teroristi". "Sandej telegraf" piše da je Buš odobrio početak vojne obuke iračkih emigranata za učešće u ratu protiv Sadama Huseina, navodeći da je američka vojska od predsednika dobila naređenje da počne obuku oko 5.000 Iračana i u tu svrhu joj je odobreno 92 miliona dolara. Programom je predviđena osnovna borbena obuka, uvežbavanje koordinacije sa američkim i drugim savezničkim vojnicima, prevodilački rad i obeležavanje ciljeva za laserski navođene bombe. Pojedini emigranti će proći obuku za vojnu policiju kako bi pomogli u održavanju reda i vođenju zarobljeničkih logora u slučaju Sadamovog poraza i ti ljudi bi mogli da postanu kičma budućih policijskih snaga u Iraku, rekao je za "Sandej telegraf" jedan neimenovani zvaničnik.
