Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat privatnih i državnih špijuna u Mađarskoj
Punih mesec dana mađarsku javnost potresa novo domaće izdanje američkog „Votergejta", ko zna koje po redu, jer prisluškivanjima i prikupljanju kompromitujućih podataka o političkim ili privrednim protivnicima kao da nema kraja.
Čuju se i ocene da se radi o najvećem skandalu otkako je u našem severnom susedstvu promenjeno društvenopolitičko uređenje (1990) i da se mlada mađarska demokratija našla pred najtežim ispitom.
Svi se, pak, slažu da je u najnoviju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aferu prisluškivanja duboko upleten opozicioni Savez demokratske omladine (Fides), a da vladajuća Mađarska socijalistička partija (MSP) nastoji na nevešt način da iskoristi šansu i povrati davno poljuljani ugled. Na udaru kritike našle su se i službe državne bezbednosti, koje su ponovo pokazale da više služe političkoj eliti nego državi i narodu.
U Mađarskoj, zemlji sa 10 miliona stanovnika, postoji čak pet službi nacionalne bezbednosti: po dve civilne i vojne i jedna stručna, koja pruža tehničke usluge svima, kao i policiji. I civilna i vojna imaju obaveštajni (prema domaćim građanima) i kontraobaveštajni (prema strancima) sektor, čiji delokrug rada često nije sasvim razgraničen.
Svaka vlada, a bilo ih je do sada pet u istoriji mađarskog višestranačja, dovodila je svoje ljude na čelo Informacionog ureda (IH) i Ureda za nacionalnu bezbednost (NBH) u Ulici Mikša Falk u Budimpešti, ne vodeći mnogo računa o kompetentnosti kadrova. Oni stari su dospeli na ulicu ili naglo penzionisani, neki već i u 42. godini. Dobar deo njih formirao je paralelne tajne službe, radeći isto što i ranije, ali iza kulisa. To se dogodilo i Jožefu Horvatu i Janošu Totu, koji su 2002. godine, kada je Fides s Viktorom Orbanom na čelu izgubio na izborima, morali da napuste „firmu" iako su u njoj godinama bili na visokim položajima, s tim da je prvi bio zadužen za ekstremne levičare, a drugi za crkvu. Horvat i Tot su, tako, formirali svoje preduzeće pod akronimom „UD" (Ultima data), koje je u kratkom vremenskom roku uspelo da pronađe ljude u nacionalnoj bezbednosti, poreskoj upravi, pojedinim ministarstvima, policiji... Mreža je imala sve odlike „polipa", kakvu je svojevremeno izgradila sicilijanska mafija.
Na volšeban način stručnjaci „Ultime" su ugradili softver u centralni kompjuter NBH, a mogli su da čitaju i imejl poruke rukovodilaca u „Molu" (mađarskom naftnom preduzeću). Raspolagali su takvom vrhunskom tehnikom, da policija nakon pretresa sedišta agencije nije uspela da odgonetne šta se nalazi na njihovim hardverima.
Utvrđeno je da su „ultimaši" pratili, prisluškivali i skupljali podatke o ministru privrede i regionalonog razvoja Gordonu Bajnaiju, kojeg neki vide kao naslednika aktuelnog premijera Ferenca Đurčanja, zatim o državnom sekretaru u Ministarstvu finansija Laslu Keleru, o predsednici konzervativnog Mađarskog demokratskog foruma (MDF) Iboji David i mnogim drugima.
U jeku afere, dok je policija po nalogu IH počela istragu, u javnosti su se pojavili zagonetni diskovi s tonskim zapisima razgovora Horvata i Tota s nekim poznatim ličnostima, koji bi mogli da budu čak i poručioci ilegalno prikupljenih podataka.
Sve se to, pak, događalo tri nedelje uoči izbornog kongresa MDF-a, na kojem je Almaši trebalo da bude jedini protivkandidat aktuelnoj predsednici. Nakon izbijanja afere Almaši ne samo da je morao da povuče kandidaturu, već je isključen iz stranke, pa je Davidova po šesti put izabrana na tu funkciju.
U tom zamešateljstvu „svih protiv svakoga" najeksponiraniji je postao ministar za nacionalnu bezbednost Đerd Silvaši, koji je optužio svoje prethodnike iz protivničkog tabora da šuruju s „mafijašima" i ne biraju sredstva da se ponovo domognu vlasti.
Tim povodom jedan uticajni dnevni list je u komentaru zaključio da „nema tu sapunske opere, već je ostala samo prljava proza", a austrijski publicista mađarskog porekla Paul Lendvai je konstatovao da je u Mađarskoj stvorena jedna dvostruka vlast, unutar koje državne i privatne tajne službe vode otvorene političke bitke.
Posledice je, za sada, snosio samo izvesni Šandor Arnot, poslanik Fidesa, koji je na jednu parlamentarnu interpelaciju upravo povodom skandala prisluškivanja neprimereno reagovao. „Visićeš", rekao je on državnom sekretaru za nacionalnu bezbednost Imreu Ivančiku, nakon čega je „iz moralnih razloga" podneo ostavku.
