Izvor: Blic, 07.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat pomeren do novog izveštaja
Rat pomeren do novog izveštaja
NJUJORK (Rojters-AP-BBC) - Slučaj koji Amerika pokušava da izgradi protiv Sadama Huseina ulazi u kritični 10-dnevni period tokom kojeg će šefovi inspektorske misije UN posetiti Irak i izneti ključni izveštaj pred Savetom bezbednosti 14. februara. Taj izveštaj će umnogome odlučiti da li će biti rata protiv Iraka.
Prezentacija dokaza koju je državni sekretar SAD Kolin Pauel imao pred Savetom bezbednosti u sredu iako veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obimna, nije uspela da ubedi članice najuticajnije svetske orgnizacije u neophodnost izglasavanja nove rezolucije UN kojom bi Iraku bilo jasno zaprećeno upotrebom vojne sile u slučaju da nastavi sa neispunjavanjem ranije preuzete obaveze o razoružanju. Na jednoj strani usamljene su ostale SAD i Velika Britanija, koje se zalažu za vojnu opciju dok su stalne članice SB Francuska, Kina, Rusija, kao i druge države 15-članog veća ostale pri ranijem stavu da se inspektorima da više vremena da obave posao.
Zvanični Vašington veruje da su 48 sati po Pauelovom izlaganju dokaza najkritičniji za to da li će saveznici prihvatiti izglasavanje nove rezolucije koju SAD očekuju 14. februara nakon poslednjeg izveštaja inspektora iz Iraka.
Francuski ministar inostranih poslova Dominik de Vilpen izjavio je da Pariz za sada odbacuje mogućnost usvajanja nove rezolucije UN, kojom bi se odobrio rat protiv Iraka, insistirajući da se inpektorska misija mora nastaviti. 'Trenutno nismo za tako nešto. Dok god inspektori ostvaruju napredak, moramo ih podržavati', rekao je Vilpen.
Zvanična Moskva je saopštila da dokazi koje je Pauel izneo moraju biti provereni na licu mesta.
'Informacije koje smo dobili na sednici Saveta bezbednosti definitivno zahtevaju da budu proverene i proučene. Najvažnije je da one odmah budu prosleđene inspektorima na terenu i da ih oni provere', rekao je šef ruske diplomatije Igor Ivanov.
Na samom kraju preksinoćne debate u SB govorio je irački ambasador u UN Mohamed Aldouri. Rekao je da tvrdnje Pauela nemaju nikakve veze s istinom i insistirao da je Irak podneo tačan i ažuriran izveštaj o svom programu naoružanja. Predsedavajući SB nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer istakao je da će put Bliksa i Baradeja u Irak biti od 'ključne važnosti' i da će njihov izveštaj zapravo odlučivati o ratu.
Ipak, najteži udarac SAD su (ne)očekivano dobile od Turske. Naime, turski premijer Abdulah Gul je izjavio da njegova zemlja uopšte neće učestvovati u bilo kakvom ratu protiv Iraka koji će predvoditi Amerika. 'Turska neće učestvovati u ratu i naše snage se neće boriti. Verujemo da se mirno rešenje još može pronaći', rekao je Gul. Istočna Evropa stala uz SAD
NJUJORK - Pred obraćanje Kolina Pauela Savetu bezbednosti UN, deset zemalja istočne Evrope uputilo je pismo podrške američkoj politici prema Iraku. Sedam zemalja potpisnica - Rumunija, Bugarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija - treba da postanu članice NATO iduće godine, dok se preostale tri zemlje - Albanija, Hrvatska i Makedonija - nadaju ulasku u NATO. Pismo ima i simboličnu važnost. Istočnoevropski lideri nisu dali podršku nastojanjima Nemačke i Francuske da se spreči rat svim raspoloživim sredstvima, već su ponudili saradnju u okviru mogućeg vojnog napada na Irak. Njihova javno iskazana podrška Vašingtonu samo će učvrstiti strahovanja Francuske da će istočnoevropske zemlje, kada postanu članice EU, postati neka vrsta američkog trojanskog konja.
