Izvor: Politika, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat drma vlast
Naglo se povećavaju žrtve u Iraku i smanjuju šanse republikanaca da očuvaju dominaciju u Kongresu
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 24. oktobra – Front u Iraku kao da produžava svoj prevratnički pohod: posle obaranja tamošnje diktature, sada ugrožava opstanak i te države i dominaciju Republikanske partije u Kongresu SAD. Verske i etničke frakcije tamo guraju zemlju u građanski rat uz pretnju cepanja njenog teritorijalnog integriteta, dok ubrzano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povećanje broja poginulih vojnika, sve veći troškovi kao i procene da strategija Vašingtona ne vodi njegovoj pobedi, podstiču nezadovoljstvo ovdašnjih građana koji u anketama izražavaju spremnost da na izborima 7. novembra prevlast u parlamentu povere sada opozicionoj Demokratskoj partiji.
Šef Bele kuće Džordž Buš i dalje insistira da "ništa osim konačnog trijumfa SAD i stabilizacije Iraka ne dolazi u obzir" i da ga sadašnja "teška situacija na frontu" primorava samo da prilagodi taktiku, ali da ne odustane od proklamovanih ciljeva. Dok on o takvim "korekcijama" razgovara s vojnim vrhom, spoljna i unutrašnja svakodnevica mu ispostavljaju sve teže podnošljive cehove.
Oktobar je, tako, bio najsmrtonosniji ovogodišnji mesec po njegove trupe u Iraku: do juče je poginulo njihovih 89 vojnika. Nobelovac Džozef Stiglic i harvardski specijalista Linda Bilmes u novoj studiji tvrde da će ukupni troškovi rata u Iraku dostići sumu do dva biliona dolara, četrdeset puta veću od prognoza koje je davao Pentagon (50 milijardi). Ujedno, upravo objavljeni rezultati istraživanja "Vašington posta" i televizije Ej-Bi-Si, sprovedenog među stranački neopredeljenim biračima, predstavljaju dodatan težak udarac ovdašnjim vlastima: samo 23 odsto ispitanika je reklo da misli da je Amerika u celini na dobrom kursu, samo četvrtina misli da sadašnji Kongres radi dobro, dok većina ističe da će ih rat u Iraku najviše opredeliti za koga će glasati, izražavajući po tom pitanju znatno veće poverenje aktuelnoj opoziciji, odnosom u procentima 76:21.
Kritike na račun administracije se zaoštravaju a danas u tome prednjači "Njujork tajms" sa čak tri bespoštedna komentara. U opsežnom uvodniku se već u prvim redovima ističe da "nije važno šta predsednik Buš kaže" i da sada "nije pitanje da li Amerika može da pobedi u ratu" već da je "jedino pitanje – mogu li SAD da sebe izvuku odande, a da za sobom ne ostave beskrajni građanski rat koji će uvećati haos i patnje po Bliskom istoku uz širenje terorizma po planeti".
Konstatujući da se "gubi put ka uspehu", uticajni dnevnik predlaže da se u stilu "spasti što se spasti može" preduzme sledećih pet "koraka": 1) Buš ne sme sebi da dozvoli da vojnici ginu a da rešenje potraži njegov naslednik, već mora da situaciju olakša tako što će smeniti ministra odbrane Donalda Ramsfelda i garantovati da SAD neće imati stalne vojne baze u Iraku. 2) Vašington treba da insistira da se u određenom roku tamo postigne sporazum o nacionalnom izmirenju koji bi predviđao zaštitu prava manjina, podelu prihoda od nafte, ulogu religije u državi, amnestiju za sve koji polože oružje i raspuštanje sadašnjih klanovskih milicija, dok bi Amerikanci najavili rok za svoje povlačenje. 3) Stabilizovati Bagdad, kako bi se stvorili uslovi za šire ispoljavanje autoriteta centralnih vlasti, pri čemu u prestonicu treba poslati još hiljade američkih vojnika s drugih tamošnjih bojišta. 4) Pridobiti susedne zemlje, sada ljute zbog američkih ratnih grešaka, da pomognu stabilizaciji Iraka, pri čemu Vašington treba da stupi u dijalog i s Teheranom i s Damaskom. 5. Priznati realnost i "gorku istinu da je još samo malo mogućnosti na raspolaganju" reći ovdašnjim građanima pred kojima je prilika da na izborima izraze "ogorčenje onim (iračkim ratom) što bi moglo da postane najveći debakl spoljne politike Amerike u istoriji".
Ratno uzdrmavanje vlasti povećava i – računica. Polazeći od nalaza Stiglica i Bilmesove, komentator Nikolas Kristof upozorava da za irački rat, svakog minuta Amerikanci plaćaju po 380.000 dolara koje bi mogli da utroše za poboljšanje standarda, a naročito za popravljanje zdravstva i obrazovanja. I dodaje da je svota od dva biliona dolara (za rat) – četiri puta veća od sume potrebne da se za narednu deceniju zdravstveno osigura više od 40 miliona sada neosiguranih građana...
U "klanovski izdeljenom" Iraku treba hitno sprovesti decentralizaciju, uz ostalo i zato da bi lokalne vlasti mogle da štite svoje meštane od nasrtaja protivničkih grupa – sugeriše u istom listu analitičar Džon Tirni. Nacionalnoj vlasti preostale bi, po njemu, samo nadležnosti u odbrani spoljnih granica i preraspodela naftnih prihoda, kako bi deo dobili i suniti čiji region nema petroleja, koncentrisanog u područjima šiita i Kurda...
Za federalizaciju Iraka založio se i bivši (u administraciji Bila Klintona) izaslanik za Balkan Ričard Holbruk. Ocenjujući da je Irak već zahvaćen građanskim ratom, on predlaže da se tamo "hitno preraspodeli vlast", uz slanje američkih trupa na sever zemlje kako bi "smanjile rizike od izbijanja kurdsko-turskog rata" (Ankara podozreva da bi osamostaljivanje iračkog Kurdistana podstaklo slične težnje Kurda u Turskoj).
Vojni i diplomatski američki vrhovi u Bagdadu ostaju – javno optimistični. Upravo su izjavili da će snage iračke vlade biti osposobljene da održavaju red u zemlji, ali da im je za takvu efikasnost potrebno 12 do 18 meseci. Komandant tamošnjih trupa SAD, general Džordž Kejsi, situaciju je ocenio i kao "tešku i složenu" i da "Al kaida u Iraku raspaljuje sektaško nasilje".
U međuvremenu se visoki funkcioner Stejt departmenta Alberto Fernandes izvinio što je prekjuče za američku strategiju u Iraku kazao da je bremenita "arogancijom i glupostima". On nije porekao da je to izrekao, već da to – "ne izražava ni njegove ni poglede ministarstva u kome radi". Kao da mu se "omaklo"...
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Povlačenje za 18 meseci?
BAGDAD – Iračka vojska će, uz minimalnu podršku SAD, moći da kontroliše bezbednost u zemlji za 12 do 18 meseci, izjavio je komandant američke vojske u Iraku, general Džordž Kejsi.
Kejsi je izneo svoj stav da bi SAD trebalo da nastave da smanjuju broj svojih vojnika u toj zemlji. Ambasador SAD Zalmaj Halilzad, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kejsijem, rekao je da je iračka vlada pristala da napravi vremenski okvir za sprovođenje tog plana do kraja godine. Dvojica zvaničnika osudili su Iran i Siriju zbog "podrivanja napora SAD u stabilizaciji" Iraka. (Beta-AP)
-----------------------------------------------------------
Britanci za odlazak
LONDON - Više od 60 odsto Britanaca podržava povlačenje britanskih trupa iz Iraka, pokazale su dve juče objavljene ankete.
Prema rezultatima ankete koje je objavila agencija ICM za dnevnik "Gardijan", više od 60 odsto anketiranih izjasnilo se za povlačenje iz Iraka već ove godine, od kojih 45 odsto za trenutno povlačenje.
Svega 30 odsto učesnika ankete podržava stav premijere Tonija Blera da britanski vojnici treba da ostanu u Iraku sve dok iračka vojska ne bude u stanju da sama osigura bezbednost u zemlji.
Prema anketi agencije "Komjunikejt rišerč" za dnevnik "Indipendent", 62 odsto Britanaca su za najbrže moguće povlačenje. Njih 72 odsto smatra da rat u Iraku nije moguće dobiti.
Isti toliki postotak smatra, međutim, da će Irak potonuti u građanski rat ukoliko američke i britanske trupe odu iz zemlje, javila je agencija Rojters.
Velika Britanija u Iraku trenutno ima 7.200 vojnika.
U prethodnoj anketi objavljenoj u "Gardijanu" na ovu temu, septembra 2005. godine, 51 odsto Britanaca sa pravom glasa izjasnilo se za povlačenje iz Iraka. (Tanjug)
-----------------------------------------------------------
Lavrov: Moguća podela Iraka
SANKT PETERBURG – Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je juče u Sankt Peterburgu da je podela Iraka na više država "sasvim moguća". "Ako ne dođe do promene i ne počne istinsko ujedinjenje, takva situacija će postati stvarnost", rekao je Lavrov novinarima tokom Svetskog kongresa ruske dijaspore, preneo je Itar-Tas.
Rusija je bila protiv američke invazije na Irak 2003. godine i više puta je pozivala na obuzdavanje nasilja u ovoj zemlji.
Lavrov je takođe izrazio nadu da Severna Koreja neće izvršiti drugu nuklearnu probu, podsetivši da je Moskva odlučno pozvala Pjongjang da pokaže uzdržanost i da se vrati za pregovarački sto.
On je istakao da je važno i da sve ostale učesnice u šestočlanim pregovorima zauzmu takav stav i da ne preduzimaju korake koji bi mogli da pogoršaju situaciju. (Tanjug)
[objavljeno: 25.10.2006.]
