Izvor: Blic, 13.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat će se voditi prsa u prsa
Rat će se voditi prsa u prsa Kada će rat početi?
Ako slušamo najave američkih zvaničnika, početak rata se očekuje krajem februara. Ipak, nadamo se da će se Buš dozvati pameti, kaže za 'Blic' Sani Sadun, ambasador Iraka u našoj zemlji.
Kolin Pauel je rekao da će građani Iraka cvećem dočekati američke vojnike kada svrgnu Sadama?
Dočekaćemo ih mecima! Jasno nam je da Pauel crta novu kartu regiona, u korist SAD a ne Iraka. Kako možete dokazati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inspektorima UN da ne krijete oružje?
Mi smo rekli SAD: Ako znate gde je, pošaljite agente CIA neka ga nađu. Kako će izgledati početak eventualnog rata?
On se zasniva na intenzivnom bombardovanju. Njihov ulaz u zemlju biće lak sve dok ne stignu do gradova. Rat će se, uglavnom, voditi u Bagdadu i u gradovima oko njega - prsa u prsa. Odlučne bitke vodiće se u Bagdadu. Cenu koju će Bušova administracija platiti neće moći da podnese američki narod.
Verujete li da je nafta krajnji cilj SAD?
Od 1971. godine, kada smo nacionalizovali polja nafte, SAD nastoje da ih preotmu. Vodeći svetski naučnici i istraživači upozoravaju da kapaciteti ostalih izvora energije u svetu drastično opadaju i to je ključni razlog zbog kojeg SAD žele kontrolu nad naftnim poljima u arapskim zemljama. Procene vodećih geologa govore da čitava površina Iraka faktički pliva na jezeru nafte. Nigde u svetu nafta nije tako blizu zemljine kore, a dokazano je da se može esksploatisati narednih dvesta godina. Više naftnih polja je otkriveno i odmah pokriveno UN postavljaju ograničenja. Oni rukovode našom naftom, oni uzimaju pare. To su ozbiljne optužbe UN?
Irak ima pravo da prodaje naftu za 2,6 milijardi dolara svakih šest meseci, po osnovu programa 'Nafta za hranu'. Mi isporučujemo naftu, a trgovci uplaćuju pare u francusku banku u Njujorku. Svaki ugovor za hranu ode preko te banke, pare ne vidimo. To traje od 1996. godine do danas. Za ovih pet godina zaradili smo 66 milijardi dolara po programu 'Nafta za hranu', ali te pare nisu dospele u naše ruke. Od toga milijarda i 63 miliona dolara ide za plate osoblja UN zaposlenih na tom programu, 1,2 milijarde dolara ide na inspektore UN u Iraku, 17 milijardi dolara ide na isplatu ratne odštete strancima koji su posedovali firme kod nas. Da bi se nafta izvozila mora da se koristi naftovod preko Turske, a to košta milijardu i 28 miliona dolara. Kada od 66 milijardi oduzmete taj iznos treba da dobijete 46 milijardi dolara. To je suma koju mi treba da dobijemo svakih šest meseci. Ali mi dobijamo robu u iznosu od 38 milijardi dolara. Razlika od 7,5 milijardi ostaje u banci, navodno za ugovore koje nikada nije odobrila SAD. Kome odlazi novac od nafte?
Te pare niti daju Iraku, niti daju hranu ili robu. Kada vidite kolika je tu dobit UN u novčanim iznosima, biće vam jasno zašto inspektori UN ne žele da kažu da su završili posao. Daću vam primer Simonovič Kozirjeva, najnižeg u lestvici. On je bio najviši funkcioner Ministarstva odbrane Rusije i dao je otkaz jer je dobijao platu od oko 200 dolara mesečno. Sada radi u Iraku za UN i prima 7.000 dolara mesečno. Svaki izlazak na teren njemu se, kao i svim inspektorima UN, plaća dodatnih 1.000 dolara. On, kao i svi inspektori jede i živi na račun Iraka. Možemo li očekivati da takav čovek kaže da u Iraku nema oružja i da on treba da ode. Ne. Tanja Nikolić Đaković
