Izvor: Blic, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat bez pobednika
Rat bez pobednika
Američki predsednik Džordž Buš nakon napada na SAD 11. septembra prešao je dug put do vođe najveće svetske sile u globalnom ratu protiv terorizma.
Dok su avioni udarali u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, Buš se nalazio u poseti jednom obdaništu na Floridi i mnogi još pamte, u najmanju ruku, zbunjen izraz njegovog lica kada mu je rečeno za napad. Užasnuta stravičnim posledicama napada, američka javnost je zahtevala momentalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovor, a Bušu nije dugo trebalo da započne kampanju u Avganistanu. Još dok su bombe padale po ovoj azijskoj zemlji, Buš je ohrabren lakim vojnim uspehom i nošen talasom patriotizma koji je tih dana zapljusnuo SAD, tražio nove mete. Pod izgovorom da proizvodi oružje za masovno uništenje i sarađuje sa Al Kaidom, pokrenut je rat u Iraku u martu 2003. Iako se truli režim Sadama Huseina srušio kao kula od karata, Buš se umesto slavlja zbog još jedne lake pobede suočio sa sve većim brojem američkih žrtava. Ispostavilo se da Irak nije imao oružje za masovno uništenje, a teroristi su u sliv reka Tigra i Eufrata pohrlili tek kada su tamo došli američki vojnici. Započeti posao, širenja američkog vida demokratije u 'osovinama zla', Buš nije želeo da prepusti drugome i na predsedničkim izborima 2004. ponovo je zaigrao na jedini adut - patriotizam Amerikanaca. Kao odlikovani ratni veteran, lako je na izborima oduvao kandidata Demokratske stranke Džona Kerija, koji nije ni služio vojsku.
Danas, pet godina posle napada, Buš ima podršku svega oko 40 odsto građana, Amerika nije nimalo bezbednija, a čak 30 odsto ispitanika veruje da bi predsednik trebalo da se povuče sa funkcije. Nedacni start predizborne kampanje uoči novembarskih izbora za Kongres, Buš je iskoristio da ponovo zaigra na provereni adut - patriotizam. Da li će mu i ovog puta to uspeti, ostaje da se vidi, a do tada stanovnici Irana, Sirije ili Severne Koreje samo mogu da strepe, jer jednom pokrenuta američka vojna mašinerija teško se zaustavlja.
A. P.
Uprkos tome što mu je glava ucenjena na 25 miliona dolara, vođa terorističke mreže Al Kaida Osama bin Laden već pet godina uspešno nosi titulu najtraženije osobe na svetu. Bin Laden je tokom poslednje dve godine prešao dug put od vernog saveznika Amerike u borbi protiv sovjetskih trupa u Avganistanu tokom 80-ih do najvećeg neprijatelja.
Da stvar bude gora, obaveštajne službe SAD već dve godine nemaju nikakav pouzdan trag o tome gde bi on mogao da se nalazi. Već su i đaci u školama naučili tvrdnje CIA da se Bin Laden krije u nepristupačnom planinskom predelu Tora Bora na granici između Avganistana i Pakistana. Upravo je od CIA Bin Laden dobio zeleno svetlo da organizuje mrežu mudžahedina 'svetih ratnika' iz arapskih zemalja za džihad protiv Sovjetskog Saveza.
U periodu od 2002. do 2004. obaveštajne službe nisu znale da li je on živ i veliki broj zvaničnika SAD je navodio mogućnost da je prvi čovek Al Kaide likvidiran u vazdušnom napadu. Sve ih je demantovao snimak koji je emitovala 'Al Džazira' u kome je Bin Laden imenovao svog zamenika u Iraku.
Nedavni napadi u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku samo dokazuju da je Al Kaida još prisutna.
Sve i da vođa Al Kaide danas, na petu godišnjicu napada na Njujork i Vašington, bude uhvaćen i izveden pred sud, napadi na američke interese neće prestati. Jer, Bin Laden je odavno postao simbol u čije ime protiv 'nevernika' ratuju teroristi od Indonezije do Maroka. U slučaju pogibije, on bi bio proglašen za mučenika i napadi bi se samo intenzivirali, baš kao i u Iraku posle likvidacije Abu Musaba Zavahrija.
Koliko je potraga za Bin Ladenom neuspešna, svedoči i podatak da je fond za specijalne operacije hapšenja najtraženijih terorista od 2003. povećan za 60 odsto na čak osam milijardi dolara. Već sada izvesno da je Laden ostvario cilj, varnica islamskog ekstremizma je zapaljena i neće je biti lako ugasiti ni dugo pošto on ne bude među živima.
A. P.
.jpg)
