Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastu izazovi Vašingtonu
Neslaganja s Rusijom i Turskom dostigla su, možda, rizičan nivo
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. oktobra – Američka spoljna politika nije uspela da ove nedelje ublaži strateške izazove koji joj u poslednje vreme opet rastu. Iako se odnedavno popravljaju dugo poremećene veze s Berlinom i Parizom, zaoštravaju joj se odnosi – sa Moskvom i Ankarom, u kojima Vašington vidi "bitne partnere u globalnom ratu protiv terorizma".
Neslaganja s Rusijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Turskom dostigla su, možda, rizičan nivo. Mogu da uzdrmaju postojeći poredak na evropskim i bliskoistočnim prostorima, proizlazi iz ovdašnjih analiza poseta šefova Stejt departmenta i Pentagona, Kondolize Rajs i Roberta Gejtsa, Moskvi, kao i njihovih saradnika Ankari.
Vladimir Putin je ponovio, naglašava se, da se ne slaže s planom administracije Džordža Buša da postavi antiraketni sistem u srednjoj Evropi, koji prema ovdašnjim uveravanjima treba da "presreće" eventualne projektile iz Irana, i upozorio da će Rusija preduzeti odgovarajuće bezbednosne protivmere. Ovdašnji izveštači ističu, pri tom, da je ruski predsednik "ostavio goste da ga čekaju pola sata da bi potom sastanak bio održan na njegovoj daći umesto u Kremlju".
Glavni rezultat je izgleda bila "saglasnost o nesaglasnosti", tako da je sledeći sastanak o "raketnom pitanju" zakazan da se održi u SAD "kroz šest meseci".
Nije, reklo bi se, bilo napretka ni oko pristupa Iranu. Amerikanci su za hitro zavođenje oštrijih sankcija zbog tamošnjeg "sumnjivog nuklearnog programa" dok su Rusi za postupniji prilaz. "Jednostrani koraci podrivaju i ometaju naše kolektivne napore" – upozorio je šef diplomatije Sergej Lavrov, rečima koje podsećaju na razlike oko "kosovskog pitanja", koje se ovde nije pomenulo kao tema moskovskih razgovora.
Ujedno članovi ekipe Rajsove i Gejtsa – pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid i podsekretar za odbranu Erik Idlman – otišli su u Ankaru da ublaže nezadovoljstvo koje je tamo izazvalo puštanje u promet kongresne rezolucije kojom se potvrđuje da je Turska 1915. izvršila genocid nad Jermenima. Neizvesno je koliko im je to pošlo za rukom a odande su ponovljena upozorenja da bi pomenuta rezolucija mogla da uzdrma odnose između Ankare i Vašingtona, pa i da dovede do akcije turske vojske protiv Kurda u Iraku.
I Tursku i Kurde, SAD smatraju važnim partnerima za "stabilizaciju prilika" u Iraku. Sada im se, međutim, te dve strane ispostavljaju kao dodatni problem. Nadovezuju se, kažu, na ostala "uplitanja" – pošto se odavde i Iran i Sirija optužuju za "mešanje u unutrašnje stvari Iraka".
Na tom najvećem bojištu današnjice, situacija je i dalje loša po Amerikance – sugerisao je bivši komandant tamošnjih operacija SAD, general Rikardo Sančes. Po njemu se tamo "nastavlja košmar, bez naziranja kraja" za šta je okrivio i "nekompetentnost" Bušove administracije.
U takvim okolnostima, i odlazak Rajsove na Bliski istok prate "smanjena očekivanja". Amerika bi želela da Izraelce i Palestince privoli na sporazumevanje, ali i sama teško uravnotežava svoj pristup dvema stranama, koje se sve više diferenciraju i unutar sopstvenih redova.
Ostaje da se vidi – može li Amerika da uskladi dejstva na strateškom višeboju koji obuhvata najosetljivija trenja – od neposredno ratnih do nuklearnih izazova. Čini se, kako sugerišu i ovdašnji analitičari, da njena sadašnja diplomatska ofanziva više liči na defanzivu, u kojoj treba da brani stvari čijem je komplikovanju sama ključno doprinela.
M. Pantelić
[objavljeno: 15.10.2007.]
