Izvor: Blic, 10.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastko ostaje u Svetoj Gori
Rastko ostaje u Svetoj Gori
"Istorija Srpske pravoslavne crkve" Đoke Slijepčevića obuhvata period od primanja hrišćanstva do naših dana. Dugogodišnjim predanim radom Slijepčević, koji spada među najbolje znalce istorije naše crkve, je uspeo da prikupi ogromnu građu i da je sažme u ovo trotomno delo koje nema pandana. "Istorija srpske pravoslavne crkve" izlazi iz štampe do 20. septembra, u luksuznom izdanju JRJ iz Zemuna, i do tada se može kupiti po pretplatničkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ceni od 2.500 dinara. Telefoni izdavača su: 011/190-286
i 011/3163-804
Biografi Svetoga Save ističu, da se on zamonašio u svojoj osamnaestoj godini što, po propisima pravoslavne crkve, ne bi moglo biti. Crkveno pravo pravoslavne crkve razlikuje stupanje u manastir radi podvizavanja od monašenja. U manastir se, u staro doba, moglo stupiti i sa navršenih deset godina, ali se monaški zavet polagao mnogo kasnije. 'Kad je dotično lice, veli Nikodim Milaš, primljeno u manastir, ono može odmah početi period odnosnog iskušenja, i kad navrši iskušenje, a tada mu je već devetnaest ili dvadeset godina, može tada biti udostojen odjejanija rasi, i dakle postati rasofornim koluđerom, ako mu njegov duhovnik izda za to propisanu svedodžbu. Polaganje kaluđerskih zavjeta mora kasnije biti, i to, za kaluđere... kad im je dvadeset pet godina, a za kaluđerice kad im je četrdeset godina'.
Rusko bratstvo manastira sv Pantelejmona nije se držalo ni jednoga od ovih propisa kada je izvršen postrig Rastkov. Mora da ih je fascinirao slučaj, da jedan mlad princ dolazi u manastir da se zamonaši i da tu ostane: našavši se u dilemi da li da naruše pozitivne crkvene propise ili da poteri omoguće da vrati Rastka, iguman i bratstvo su se odlučili za prvo.
Povratak potere iz Svete Gore i saopštenje da se Rastko već zamonašio označavali su kraj nade roditelja da će im se sin vratiti.
Duhovno sazrevanje monaha Save
Zamonašivši se u svojoj osamnaestoj godini (1191. godine) monah Sava je ostao u Svetoj Gori punih šesnaest godina. U sasvim novoj sredini, bogatoj podvižnicima, rasejanim po skitovima i osamljenim pešterama, i manastirima u kojima su cvetali i duh pravoslavlja i bogoslovska nauka, mladi monah Sava presazdavao se od princa u monaha, koji je sasvim ozbiljno shvatio monaške zavete i sve činio da se i sam upodobi najboljim od njih. Oba biografa Svetoga Save složno ističu veliku revnost mladoga monaha u podvizavanju.
Dočekan u Svetoj Gori kao izuzetan i do tada nebivali slučaj, mladi monah nije dozvoljavao da se bilo čime oseti da je on vladarskog porekla, niti je za sebe tražio bilo kakve olakšice. Kada je došao u Svetu Goru mladi Rastko je bio, izgleda, rešen da u noj ostane do kraja svoga života. U jednom pismu svome ocu on veli: 'A za moj dolazak tamo, nećeš me videti u životu svome, no doći ovamo u spremljeno mesto tvome prepodobiju, i tu ćeš me videt slatkim višenjem.' U jednom drugom pismu, pisano kasnije, mladi monah, pun tople mladićke ljubavi za oca, vapi: '... Dođi, gospodine moj, da se nagledam tvojih svetih sedina i da ih pomilujem, i celivam tvoj sveti obraz, koji bi napisan od Boga na nebesima još pre tvoga rođenja'. Kada je, kasnije, Nemanja došao u Svetu Goru kao monah Simeon bio je njegov susret sa sinom više nego dirljiv. Teodosije ga opisuje ovako: 'Jer ne beše ni glasa u obojice, i da ne bi zadržan otac, najednom hoićaše pasti. I kad otac dođe sebi, mnogim suzama oblivaše željnu svetu glavu dragog sina, grleći je i ljubeći i k srcu prinoseći'.
Ovaj ljudski topao momenat, koji je blesnuo kroz zbilju i opštinu strogog monaškog podviga oca i sina, je ključ za razumevanje složene ličnosti Svetoga Save: kroz ceo njegov život, pun truda i podviga, prosejavala je topla ljubav za ljude i prisna odanost otadžbini. Strog prema sebi, provodeći godinama život u strogom monaškom samoodricanju, mladi monah je bos obilazio ne samo sve manastire u Svetoj Gori, nego i mnoge osamljene monahe, noseći im poklone i telesnu hranu. Domentijan, koji je o mladosti Svetoga Save mogao dosta doznati i od njega samoga i od njegovih savremenika, veli, da je monah Sava obilazio monaške skitove 'svagda svojim nogama pešice hodeći', a Teodosije kazuje, da je mladi monah Sava, još u samom početku svoga podvizavanja, zaželeo da se priključi otšelnicima, ali mu iguman nije dozvolio, 'jer, rekao je iguman, ni po vremenu ni po uzrastu tvome nije lepo da to sad išteš, jer sve treba u svoje vreme. A o tebi se i u mnogim zemljama pročulo čiji si sin, i tvoj dolazak k nama nije se zatajio od sadašnjih vladara'. nastaviće se
