Izvor: BKTV News, 29.Apr.2012, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste mržnja u Evropi
Možda se neko može i zavaravati gledajući na Andersa Behringa Brejvika kao na usamljenog ludaka, tumačeći njegove zločine kao izolovani događaj. Činjenica je, međutim, da su mržnja i netrpeljivost evropska stvarnost. I da su u porastu.
Oči sveta uperene su ovih dana na Sud u Oslu. I svi koji gledaju mogu na svojim ekranima primetiti jedan snažan kontrast: mržnjom ispunjenu Brejvikovu logiku, s jedne, i miran, dostojanstven proces protiv njega, s druge strane.
Jaki je to kontrast >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << između šokantnog terorizma i odgovora norveške države i tamošnjih ljudi na taj zločin. Nema histerije, nema na brzinu preduzetih mjera. Samo reafirmacija temeljnih vrednosti poštovanja ljudskih prava i pravne države.
Ostatak Evrope mogao bi puno naučiti od norveškog odgovora na zločin. Poslednja decenija, koje je usledilo nakon 11.septembra, u mnogim je evropskim državama (Francuska, Velika Britanija) oživelo zaboravljena vremena. Drakonska ovlašćenja u borbi protiv terorizma, zaobilaženje kaznenopravnog sistema, brza hapšenja bez optužnice, deportacije, mučenja... Zemlje poput Poljske, Rumunije i Litvanije, sarađivale su sa CIA-om na ilegalnom transferu, pritvaranju i mučenju osumnjičenih za terorizam.
I Sjedinjene Američke Države koje pokušavaju ljude za terorizam osumnjičiti preko krajnje nepošteno ustanovljene 'vojne komisije', takođe bi mogle nešto naučiti od Norveške. Uprkos njegovoj želji, koja je slična željama svih terorista, da ga tretiraju kao ratnika, Brejvika pravno precesuiraju kao običnog kriminalca.
Lekcije iz slučaja Brejvik za Evropu su mnogo značajnije od puke “nauke u borbi protiv terorizma”, jer ... Možda se neko može tešiti stavom da je Brejvik usamljeni ludak čije su akcije izolovani događaj. No, stvarnost nam jasno pokazuje da mržnja i netrpeljivost rastu u Evropi. Tri trenda govore u prilog tome.
Prvo, u mnogim evropskim zemljama, populističke, anti-muslimanske, anti-romske, i anti-imigrantske ekstremističke partije danas su istaknuti deo političkog pejzaža.
Nacionalni front u Francuskoj je u prvom krugu predsedničkih izbora osigurao 18 posto glasova. Slobodarska stranka je povukla svoju podršku vladajućoj koaliciji u Holandiji i prouzrokovala pad Vlade. Sve do nedavno, ekstremističke stranke bile su deo državne koalicije u Italiji i Švajcarskoj. Srodne su partije ostvarile značajan izborni uspeh u Danskoj, Švedskoj i Finskoj, a na izborima za Evropski parlament 2009, desnica je ostvarila uspeh u Mađarskoj, Velikoj Britaniji i drugdje. Sve su prilike da će i na predstojećim grčkim izborima jedna ekstremistička stranka ući u Parlament.
Ozbiljne studije i istraživanja pokazuju da je podrška desničarima u usponu, što svoje koriene ima i u ekonomskoj krizi. I umesto da neutraliziraju taj trend kojeg se treba sramiti, vladajuće stranke u svojim odgovorima češće šalju poruku kako su antiislamizam i ksenofobija razumljivi i prihvatljivi.
Drugo, netrpeljivost prema strancima, muslimanima i manjinama generalno danas je u Evropi normalna stvar. Prema podacima 'Friedrich Ebert', polovina anketiranih birača u preko osam zemalja EU (uključujući Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju) dele mišljenje da ima previše imigranata. Više od 40 posto njih isto to tvrdi za muslimane. Čak je i Norveška 2011.godine bila kritikovana od strane UN-a da nije uspela u borbi protiv govora mržnje.
U svim opravdanjima Evropa koristi strah od gubitka kulturnog identiteta, terorizma, kriminala i konkurencije. I uspeva time objasniti porast netrpeljivosti.
Treće, manjine i imigranti svakodnevno su izloženi diskriminaciji, kod zapošljavanja, stanovanja, u obrazovanju... Baš kao što su izloženi i nasilju.
U izjavi na sudu Brejvik opisuje pripadnike nemačke neonacističke bande koji su, tokom sedam godina delovanja, ubili devet doseljenika i jednu policajku - “herojima”. Dok su pojedinačni napadi tipični za zapadnu Evropu, netrpeljivost u Grčkoj, Italiji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, poprima oblik mafijaških, organizovanih obračuna sa imigrantima ili Romima.
Borba protiv ekstremističkih stranaka zahteva političko vođstvo. Evropski lideri trebaju zaustaviti ekstremiste i ponuditi pozitivnu, alternativnu viziju njihovom širenju mržnje. Moraju snažno osuditi nasilje i diskriminaciju protiv doseljenika i manjina, a ne kriviti ih za kriminal i druga društvena zla.
Pravosudni sistem i vlasti trebaju udvostručiti svoje napore za sprečavanje i kažnjavanje rasističkog i ksenofobičnog nasilja i provesti antidiskriminacijske zakone. Govor mržnje treba snažno osuditi, a istovremeno procesuirati sve koji direktno podstiču nasilje.
Evropski pristup integraciji takođe treba promeniti. Evropski čelnici poput Nikolasa Sarkozija, Angele Merkel i Davida Kamerona moraju, umesto da izjavljuju kako je multikulturalizam neuspeh, integracijsku politiku usredotočiti više na asimilaciju. Veliki doprinos kojeg su useljenici dali Evropi tokom poslednjih decenija ili se zaboravlja ili ignoriše.
Zbog hrabrosti norveškog naroda i njihove Vlade, Brejvikovi pokušaji da promeni zemlju nisu uspeli. Evropski narodi i njihove vođe moraju pronaći istu hrabrost u borbi protiv rastuće netolerancije i mržnje u Evropi. Ako ne uspemo, snosimo odgovornost za neprocjenjivu štetu koja će biti nanesena ljudskim pravima i vladavini zakona.
Izvor: Radio slobodna Evropa
Tweet
.jpg)
