Izvor: Politika, 25.Maj.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste broj žrtava tornada
U gradu Džoplinu još se pretražuju ruševine posle protutnjalog tornada, ne bi li se utvrdila sudbina još više od hiljadu „nestalih”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Noć između utorka i srede opet je bila besana za veliki broj ljudi u centralnim delovima SAD, gde je u novoj seriji tornada poginulo devet ljudi u federalnim državama Oklahoma, Kanzas i Arkanzas. U isto vreme, stanovnici Džoplina, grada u Misuriju, strepeli su od reprize „tornada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čudovišta”, koji je u nedelju trećinu grada koja mu se našla na putu doslovno sravnio sa zemljom.
Iz ruševina su izvučeni novi stradalnici, tako da je ukupan broj poginulih juče bio 126. Strahuje se da će ovaj broj biti znatno veći, jer se još oko hiljadu ljudi vode kao „nestali”.
Tornado koji je ovaj urbani centar sa 50.000 stanovnika pogodio u nedelju zvanično je svrstan u maksimalnu, petu kategoriju i naknadne analize pokazuju da je bio jedan od onih retkih, kada velika „pijavica” uskovitlanog vazduha ima i nekoliko „satelita”. To je objašnjenje zašto je područje koje ostavio porušenim tako široko, čak jedan kilometar (i 10 kilometara dugačko).
Objašnjenje za intenzitet rušenja je inače jednostavno: brzina ovog tornada bila je veća od 300 kilometara na sat, pa mu ništa nije moglo da odoli. Podjednako su srušene moderne građevine od čvrstog materijala, koliko i drvene porodične kuće. Mnoga stabla su iščupana iz zemlje, a na onima koja su ostala polomljene su sve grane – i nije ostao nijedan list.
Tornado u Džoplinu je po tome bio jedan od najvećih u novijoj istoriji. Prethodni slične snage viđen je još 1947, kada je u mestu Vudlend, Oklahoma, iza sebe ostavio 181 žrtvu.
Meteorolozi još nemaju objašnjenje zašto je ova godina tako olujna u regionu zemlje koji se i inače smatra „alejom tornada”, na američkom „Midvestu” („Srednjem zapadu”), regionu koji je u geografskom središtu SAD i koji obuhvata 12 država sa blizu 70 miliona stanovnika.
Oklevaju i da porast ove vrste olujnih vetrova povežu sa klimatskim promenama, odnosno globalnim zagrevanjem, mada mnogo toga ukazuje da je baš o tome reč. Objašnjavaju to neophodnošću da svaku ovakvu pretpostavku dokumentuju uverljivom statistikom.
Ta statistika zasad tvrdi da broj žrtava od tornada (koji se razlikuju od uragana što haraju u tropskom priobalju Amerike) opada: dosad najkatastrofalnija godina u ovom pogledu bila je 1925, kada su evidentirane 794 žrtve. Ove godine broj poginulih je već premašio 500, pa se lako može dogoditi da pomenuti rekord bude, nažalost, oboren.
Na ovdašnjim televizijskim ekranima stalno su slike specijalnih radara koje pokazuju kuda se sve kreću vrtložne oluje. Tehnologija praćenja je danas veoma napredna, ali ne i ona koja tornada predviđa. Od momenta njegovog formiranja pa do izračunavanja njegove putanje protekne između 10 i 20 minuta i tačno toliko oni koji su mu na putu imaju vremena za odlazak u skloništa ili evakuaciju. Broj stradalih u Džoplinu pokazuje međutim da mu često nije moguće umaći.
M. Mišić
objavljeno: 26.05.2011.
