Izvor: Politika, 10.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Rasprodaja” privatnosti podelila Nemce
Nemački političari i javnost upustili su se, usred ekonomske krize, u naizgled banalnu raspravu o tome jesu li interesi privrednika bitniji od prava pojedinca na zaštitu privatnosti. Nedoumica je podstaknuta zakonskom odredbom o pravu opština da prodaju lične podatke lokalnih žitelja – preduzećima i reklamnim agencijama.
Odredba je izglasana u Bundestagu, krajem juna ove godine, u sklopu zakona o obaveznoj registraciji prebivališta stanovništva. Ona omogućava opštinama da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dođu do dodatnih prihoda prodajom adresa stanovništva, bez znanja i saglasnosti onih čijim se ličnim podacima trguje. Službama za registraciju prebivališta dozvoljeno je prosleđivanje opštih podataka uz novčanu nadoknadu. Dozvolom prodaje obuhvaćeni su ime i prezime, eventualna prethodna imena i adresa, ali i „prateći podaci”, kao datum rođenja, bračno stanje, školska sprema i eventualni, akademski stepen obrazovanja.
Uz principijelnu raspravu o neprihvatljivosti otuđivanja ličnih podataka, odnosno o povredi prava na privatnost, ulje na vatru doliveno je, kako kažu komentatori, lukavim manevrom inicijatora da izglasavanje zakonske odredbe stave na dnevni red Bundestaga u trenutku kada je pažnja javnosti bila okrenuta drugim događanjima. Paralelno sa večernjim zasedanjem Bundestaga, 28. juna ove godine, u toku je bila rasprava na samitu EU u Briselu o fleksibilnijoj dodeli finansijske pomoći posrnulim ekonomijama EU. Pride, nemačka fudbalska reprezentacija je u isto vreme igrala polufinalnu utakmicu šampionata Evrope protiv Italije, pa je broj „opravdano izostalih” poslanika iznosio više od polovine odbornika koji su prijavili učešće u debati i izglasavanju.
Čini se da bi zakon prošao neopaženo i bez većih protesta da se nemački savezni opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar nije, navodno sticajem okolnosti, te večeri sreo sa vodećim kolumnistima minhenskog „Zidojče cajtunga” – u Berlinu.
Stvari su krenule svojim tokom. Posle nedelju dana i drugog napisa minhenskog dnevnika, tematiku su preuzeli magazini „Špigl” i „Cajt”, a priključili su se dnevnici „Velt” i „Frankfurter algemajne cajtung”. Za reč se javila i opozicija. Zeleni i socijaldemokrati su najavili da neće ratifikovati zakon Bundestaga u gornjem domu Bundesratu, gde Merkelova ne raspolaže većinom, što je rezultat serije izbornih poraza na sedam pokrajinskih izbora prošle i ove godine.
Prošlog vikenda, opoziciju je (ne)očekivano podržala i kancelarka Angela Merkel. Ljuta što nije pravovremeno informisana, kako je to slikovito predočio za medije njen portparol Štefen Sajbert, šefica vlade u Berlinu je uprla prstom u „glavnog krivca” – u bavarskog premijera Horsta Lorenca Zehofera, šefa Hrišćansko socijalne unije, sestrinske stranke Merkelovih demohrišćana.
Reakcija bavarskog premijera nije izostala budući da je „svaljivanje krivice” na njega i njegovu stranku proglasio providnim političkim manevrom kancelarke koja gubi kontrolu nad događanjima u zemlji.
„Prvi zaštitnik” nedodirljivosti ličnih podataka u Nemačkoj Peter Šar sarkastično je komentarisao da će, prema očekivanjima, inicijator i krivac za pokušaj zavođenja „komercijalnog miniranja privatnosti” ostati neotkriven. Međutim, on je istakao da nema razloga za zadovoljstvo, jer je u ovom trenutku sprečen samo prvi pokušaj narušavanja privatnosti.
„U konačnom obliku, prodaja ličnih podataka bi bila usavršena do apsolutne kompatibilnosti sa zahtevima privrede... Od podataka o bolestima stanovništva, kojim bi bilo omogućeno farmaceutskoj industriji da neposredno reklamiraju svoje lekove, sve do obaveštavanja banaka da li su klijenti kao deca uhvaćeni pri krađi čokolade u samousluzi”, rekao je Šar.
Miloš Kazimirović
-----------------------------------------------------------
Komesarka EU opominje Berlin
Brisel – Evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding oštro je kritikovala nemačku vladu i parlament zbog davanja prava opštinama da prodaju lične podatke lokalnog stanovništva. „Iznenađena sam da su nemački političari dali prednost interesima profita nekolicine reklamnih koncerna nad osnovnim pravom građana na zaštitu privatnosti”, izjavila je komesarka i povukla zanimljivu paralelu. „Nemačka, kao i druge države EU, ustala je u zaštitu privatnosti svojih građana, zahtevajući od giganata interneta ’Fejsbuk’ i ’Gugl’ da poštuju privatnost korisnika... Na drugoj strani je zakonom omogućila rasprodaju privatnosti u korist svojih opština.”
objavljeno: 11.07.2012
