Izvor: Deutsche Welle, 28.Jan.2016, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja crnog zlata
Cena nafte početkom 2016. najniža je u poslednjih 12 godina. Razlog za to je, između ostalog, i nafta kojom je Saudijska Arabija preplavila tržište. Ipak, eksperti su uvereni da će tržište samo sebe korigovati.
Cene nafte više ne padaju, već počinju ponovo da rastu, stoji na monitoru njujorške berze sirovina NYMEX koji s pažnjom posmatraju Džefri Grosman i njegove kolege. Grosman je već decenijama u tom poslu i kaže: „Posao s naftom uvek je bio izuzetno težak“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ali ovoga puta je, kaže, drugačije.
U prvim danima 2016, cena nafte pala je na 30 dolara po barelu. U međuvremenu je litar mleka treće klase na berzi sirovina u Čikagu duplo skuplji nego ista količina nafte. S takvim padom vrednosti niko nije računao – čak ni iskusni berzanski vukovi kao što je Grosman. „Cene su padale suviše brzo“, kaže Grosman. Još pre finansijske krize, strahovalo se da bi potražnja mogla da bude prekomerna, podseća Antoan Half sa njujorškog univerziteta Kolumbija. „Mnogi su se zato upustili u rat za resurse.“
Razlog neravnoteži
Razlozi za tu neproporcionalnost na svetskom tržištu su višestruki. Potražnja sada stagnira, čak i u zemljama ubrzanog ekonomskog razvoja poput Kine. SAD su, pak, zahvaljujući frakingu, došle do ogromnih količina nafte tako da ne moraju više da uvoze. Potrošnja nafte će u ovoj godini slabije da raste nego 2015, procena je Međunarodne agencije za energiju – prošle godine je to bilo 1,3, a ove bi trebalo da bude 1,7 procenata.
Bum u proizvodnji nafte iz škriljca u Sjedinjenim Državama u svemu tom igra određenu ulogu. Razvojem novih tehnologija, crpe se nove količine što do pre par godina nije bilo moguće. Dobijanje nafte iz škriljca frakingom, još uvek je skupo, ali bi uskoro moglo i da pojeftini. Istovremeno, konkurencija je sve veća. „Nafta iz škriljca mogla bi Americi da obezbedi konkurentnost“, smatra Mark Mils sa Instituta Menhetn.
Naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji
Razlog zbog kojeg se konkurencija toliko zaoštrila je u Saudijskoj Arabiji. Ta kraljevima je drugi po veličini proizvođač nafte i preplavila je tržište tom sirovinom. Ona se u početku borila protiv frakinga samo da bi Iranu otežala pristup tržištu. Protekle godine Iran je na tržište dnevno plasirao između 300.000 i 600.000 barela nafte.
S padom cena, padaju i marže. Britanski naftni koncern BP računa da će zbog svakog dolara koliko opadne cena nafte, godišnji profit opasti za 500 miliona dolara. Posledice su otpuštanja – 100.000 do 250.000 zaposlenih u naftnoj industriji otpušteno je u poslednjih 18 meseci. Kada je reč o Teksasu, Luizijani, Severnoj Dakoti i Aljasci posledice su katastrofalne. Te savezne američke države finansiraju se pre svega od ubiranja poreza u naftnoj industriji.
Kalkulacije Saudijaca
Negativno kretanje konjukture moglo bi da se zaustavi smanjenjem količine vađenja nafte. Ali za tako nešto potrebno je imati poverenje u Saudijsku Arabiju. Njega nema jer ta zemlja će bezobzirno da brani svoje učešće na tržištu u odnosu na Iran – tako barem misle mnogi u Evropi i Americi. Ali, Antoan Half ne veruje da se iza toga krije politička strategija. „Odluka da prodaje sve više nafte je racionalna“, kaže on. Jer, ako cena nafte pada, onda se mora prodati veća količina kako bi se nadoknadila zarada.
Bez obzira da li se radi o taktici ili tržišnoj ravnoteži, rezultat je isti. Mali konkurenti isterani su sa tržišta. Antoan Half uveren je da će se tržište na duže staze samo korigovati. I Saudijska Arabija jednako trpi zbog niskih cena nafte, kao i druge zemlje OPEK-a. Džefri Grosman je uveren da se dostigla najniža tačka: „Gledali smo sve gore od gorih vesti na tržištu“. Ali, sada se već za koji dolar krenulo na gore. Trenutna cena nafte, čini se, daje mu za pravo.
.jpg)
