Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasplet u Pakistanu
General Mušaraf skida uniformu, ali ostaje predsednik. Amnestija za Benazir Buto da bi po treći put bila premijerka ANALIZA VESTI
Politički rasplet u Pakistanu, čija kriza u poslednjih šest meseci brine Ameriku i saveznike zbog ključne uloge te zemlje u "ratu protiv terora", izgleda da je na pomolu. Osnova za ovakve procene jesu vesti o uspešnim pregovorima emisara sadašnjeg predsednika generala Perveza Mušarafa i Benazir Buto, bivše premijerke, vođe Pakistanske narodne partije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (PPP), koja je u političkom egzilu u Londonu.
Prema njihovom sporazumu, koji je "90 odsto usaglašen", Mušaraf bi se za treći predsednički mandat kandidovao pošto prethodno skine generalsku uniformu, dok bi Benazir Buto bila amnestirana od optužbi za korupciju zbog kojih su prevremeno završena oba njena premijerska mandata.
Da bi se dogovor realizovao, biće neophodno da se promeni pakistanski ustav, koji je dosad i šefu države i predsedniku vlade omogućavao samo po dva mandata.
Ovakav scenario političke stabilizacije Pakistana, poslednjih meseci uzdrmanog jačanjem radikalnih islamista, njihovim sukobima sa državom i serijom samoubilačkih terorističkih diverzija, iza scene podržava Amerika, kojoj je Pakistanu glavni saveznik u nastojanjima da pacifikuje talibane u Avganistanu i rasturi uporišta Al Kaide za koja se tvrdi da se nalaze u gudurama u velikoj meri autonomnih pograničnih pokrajina Pakistana.
Od mnogih loših opcija, podela vlasti između Mušarafa i Butove za Ameriku bi bila najprihvatljivija. Strahuje se, naime, da bi Mušarafovo nastojanje da političkim prečicama iznudi opstanak na vlasti, koju je preuzeo u beskrvnom puču 1999, pokrenulo novi talas protesta i dovelo do dramatične eskalacije unutrašnje krize u zemlji i do nove eskalacije verskog ekstremizma – što je razvoj koji se nikako ne uklapa u strategiju Zapada za ovaj deo sveta.
Pakistan je sada u čudnoj kombinaciji vojnog režima i parlamentarne demokratije: šefu države je tekući mandat potvrđen u parlamentu, ali on je ostao i operativni glavnokomandujući politički veoma uticajne armije, koja je Pakistanom direktno upravljala u više od 30 od ukupno 60 godina postojanja zemlje.
Vašington je zainteresovan da Mušaraf ostane u predsedničkoj palati, ali je zabrinut zbog njegove opadajuće popularnosti i sve veće krize legitimnosti. Benazir Buto je takođe prozapadno orijentisana i njena stranka još ima značajno uporište u zemlji. Neće joj biti baš lako da progura kompromis s generalom i armijom, s obzirom na to da je jedan od Mušarafovih prethodnika, general Zija ul Hak, bio šef države u vreme kada je izvršena smrtna presuda nad njenim ocem, pre toga u vojnom udaru svrgnutim premijerom Zulfikar ali Butom.
Amerika, međutim, mora da bude veoma diskretna u podršci, jer iskustvo u drugim islamskim zemljama pokazuje da oni iza kojih ona javno staje uglavnom gube na biralištima. "Ako bi u se Pakistanu pravila top-lista najpopularnijih, na vrhu bi bio Bin Laden, a na dnu SAD", citiran je komentar bivšeg američkog ambasadora u Islamabadu Roberta Oklija.
Zato je zvanična pozicija Stejt departmenta da se "Amerika ne meša u unutrašnje stvari Pakistana", a da je njen primarni interes da se tamo održe "slobodni i transparentni izbori koji bi narodu omogućili istinsko izjašnjavanje o legitimnim akterima domaće politike i njihovim političkim partijama".
U pregovorima Mušaraf–Butova, koji traju već nekoliko meseci, nije još sasvim usaglašeno pitanje podele vlasti, odnosno ograničenje predsedničkih ovlašćenja, pre svega njegovog diskrecionog prava da raspusti parlament. Butova takođe insistira na nezavisnoj izbornoj komisiji koja bi sprovela opšte izbore planirane za kraj ove godine.
Dilema je, takođe, da li bi se o novom predsedničkom mandatu Mušarafa izjašnjavao sadašnji saziv parlamenta, u kojem ima dvotrećinsku većinu, ili onaj koji bi se konstituisao posle izbora. Mušaraf je za to da ponovo bude izabran već do sredine oktobra.
Ove planove donekle bi mogao da pokvari još jedan kandidat za političku vlast u Pakistanu: Navaz Šarif, bivši premijer i politički rival Benazir Buto, takođe u političkom egzilu zbog optužbi za korupciju, kome je Vrhovni sud nedavno odobrio povratak u zemlju. Šarif je, bar u retorici, manje prozapadno raspoložen i od Mušarafa i lidera PPP-a.
Poznavaoci pakistanskih prilika su, međutim, saglasni u jednom: kakav god bude bio rasplet i potonja podela vlasti, armija će zadržati svoj uticaj i moć. Pitanje je samo da li će biti ispred ili iza političkog trona.
Milan Mišić
[objavljeno: 31.08.2007.]
