Izvor: Politika, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspetljavanje bliskoistočnog čvora
Načelno, Izrael, većina Arapa i bliskoistočna "četvorka" (SAD, Rusija, UN i EU) saglasni su da rešenje za Izrael i Palestince podrazumeva postojanje dve nezavisne države
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 23. septembra – Posle niza godina na pomolu je opet jedna međunarodna konferencija koja bi trebalo da Bliski istok, pre svega kroz rešenje palestinsko-izraelskog sukoba, približi trajnom miru. Pozivar je Amerika, ali ključnih učesnika ima više. Problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je što neki, koji takođe s pravom mogu poneti epitet ključnih, neće biti prisutni na predstojećem novembarskom skupu u Vašingtonu. Da li to znači da je konferencija unapred osuđena na fijasko? Zavisi koga pitate.
Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs samo što se vratila iz Jerusalima i Ramale. U Izraelu joj je premijer Ehud Olmert saopštio da bi njegova zemlja bila zadovoljna ukoliko bi se učesnici u Vašingtonu saglasili o tekstu jedne deklaracije, koja ne bi bila preterano obavezujuća. Palestinski predsednik Mahmud Abas joj je, naprotiv, predočio da konferencija neće imati smisla ukoliko ne trasira put ka konačnom rešenju (palestinskog) pitanja.
Egipat i Saudijska Arabija poručili su da bi, štaviše, mogli bojkotovati skup, ako bi pre njegovog početka bilo jasno da pripreme koje obezbeđuju uspeh nisu bile dobro sprovedene. Rajsova je ovog vikenda gledala da umiri deo arapskog sveta uveravajući da nikome nije cilj "da se sastajemo da bismo se sastali".
Načelno, u jednome su svi bitni igrači – Izrael, većina Arapa i bliskoistočna "četvorka" (SAD, Rusija, UN i EU) – saglasni, a to je da rešenje za Izrael i Palestince podrazumeva postojanje dve nezavisne države. Odatle, nadalje, počinju problemi i zapleti. Stvari se vide potpuno drugačije kada se cilj malo primakne i bolje pogleda. Kakve bi granice država Palestina imala? Da li bi se pet miliona prognanih Palestinaca moglo vratiti tamo gde su nekada živeli? Šta sa statusom Jerusalima...
Arapska liga (AL) i njene 22 članice traže granice pre junskog rata 1967. godine, povratak izbeglica i da istočni Jerusalim bude glavni grad buduće palestinske države. Izrael bi možda i bio spreman da razgovara o granicama, uključujući i onaj o povratku Golanske visoravni Siriji. Nije se sasvim odredio po pitanju istočnog Jerusalima u kojem žive Arapi, ali odlučno odbacuje svaku pomisao o povratku miliona izbeglica na izraelsku teritoriju.
Palestinci su duboko razjedinjeni. Abasov Fatah proteran je iz Gaze, nasilno, juna ove godine. Zauzvrat, Abas je raspustio vladu Hamasovog premijera Hanijea i na Zapadnoj obali stvorio je de fakto vladu, blisku Americi i EU. Hamas ne priznaje Izrael, koji je, posle nedavnih raketnih napada iz Gaze, tu teritoriju proglasio neprijateljskom oblašću zapretivši da će joj potpuno ukinuti struju i gorivo. To je odmah naišlo na oštru osudu Kaira, Rijada i drugih arapskih prestonica, arapskih i međunarodnih humanitarnih organizacija. Oni to vide kao kolektivno kažnjavanje ionako dovoljno napaćenog palestinskog stanovništva Gaze. Uostalom, to bi bilo kršenje obaveza koje se odnose na Izrael, a proizlaze iz međunarodnih konvencija.
Abas se, s pravom, plaši da bi neuspeh međunarodne konferencije ojačao njegove oponente u islamističkom palestinskom pokretu Hamas, koji je već predskazao da će konferencija biti puko gubljenje vremena.
Koliko god zvučalo apsurdno, proizlazi da bi uspešna konferencija odmogla približavanju Hamasa i Fataha, dok bi, obrnuto, njen neuspeh primorao obe palestinske frakcije da barem pokušaju da zakopaju ratnu sekiru.
AL hoće da novembarsko okupljanje bude "kapija za prodor ka konačnom cilju". Da bude prekretnica. AL insistira da skup mora biti sveobuhvatan, nikako selektivan. Što će reći, trebalo bi da se pozabavi i Sirijom, Libanom, Irakom, Sudanom... Liga, na kraju, ne krije da bi do istinskog preokreta na Bliskom istoku moralo doći pre nego što sa scene, 2008. godine, siđe administracija Džordža Buša Mlađeg.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 25.09.2007.]
