Izvor: Politika, 27.Mar.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasna drama na Floridi
Besmisleno ubistvo crnog 17-godišnjaka Ameriku ponovo suočilo sa ružnim pratiocem njene istorije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika se ponovo suočava sa ružnim licem rasizma, stalnog pratioca njene istorije, debatujući o rasnim stereotipima i predrasudama za koje se u poslednje tri godine pomislilo da su skinute sa dnevnog reda, jer, eto, „imamo crnog predsednika”.
Povod je ubistvo jednog crnog 17-godišnjaka na Floridi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje, umesto da bude zaboravljeno kao i mnoga druga, već mesec dana eskalira prerastajući u političku temu koja je u fokus stavila pitanja mnogo složenija od neposrednog povoda, uvukavši u debatu i predsednika Baraka Obamu.
Ubistvo se dogodilo još 26. februara u gradu Senford na Floridi. Iako ceo slučaj još ima nejasnih detalja, neke činjenice nisu sporne. Žrtva je Trejvon Martin, koji se kobne večeri vraćao u stan svog oca (živeo je inače s majkom u Majamiju), pošto je nakratko izašao da u obližnjoj prodavnici kupi sok i slatkiše.
Ubica je 28-godišnji Džordž Cimerman, pripadnik „građanske patrole”, dobrovoljaca koji paze na red „u komšiluku”, što je u Americi neki vid građanskog samoorganizovanja.
Cimermanu se Martin učinio „sumnjivim” jer ga dotle nije viđao u kraju, a po svemu sudeći ponajviše zbog toga što je preko glave imao kapuljaču – navučenu zato što je padala kiša.
Odmah je, sa porukom „da mu je crno lice sumnjivo” i da ga prati, obavestio 911 (dežurnu službu policije), odakle mu je poručeno da praćenje obustavi.
Zna se da Cimerman taj nalog nije poslušao. U jednom momentu je izašao iz svog džipa, sporečkao se sa Martinom i sve se završilo time što je na kraju nenaoružanom 17-godišnjaku pucao u grudi.
Kad je na lice mesta stigla policija da izvrši uviđaj, izjavio je da mu je život bio ugrožen i da je pucao u samoodbrani. Policija je prihvatila njegovu verziju, pa nije uhapšen, niti je pokrenuta bilo kakva istraga.
U Senfordu, čijih su 30 odsto od 53.000 stanovnika Afroamerikanci, ovo je bio povod da se ta zajednica podigne na noge. U prošli četvrtak održan je protestni miting sa 8.000 učesnika. Povela se velika debata preko društvenih mreža, novine već danima pišu o raznim aspektima slučaja, a u polemiku se uključio i Obama, emotivnom izjavom da bi, „da ima sina, on bio isti Trejvon Martin”.
„Mogu da zamislim kroz šta prolaze njegovi roditelji”, rekao je Obama. „Mislim da bi svaki roditelj u Americi morao da shvati zašto je apsolutno neophodno da se istraži svaki aspekt ove tragedije.”
Pošto je lavina krenula, otvorena je istraga. Slučaj je preuzeo Department pravosuđa, a lokalni šef policije podneo je ostavku. Džordž Cimerman je međutim još na slobodi.
Jedini razlog zašto je nesrećni tinejdžer bio „sumnjiv” i na kraju ubijen jeste njegova boja kože i to što je nosio kapuljaču, koja je po preovlađujućim stereotipima „uniforma” crnih kriminalaca.
Sukob je započeo ubica, a svi se s razlogom pitaju kako je nenaoružani mladić sa bakalukom u rukama mogao da mu „ugrozi život”.
Na širem planu, ovo ubistvo je i rezultat američke „kulture oružja” koja se, naročito na Floridi, pod uticajem moćnog lobija, otela svakoj kontroli.
Florida je bila prva država koja je 2005. usvojila zakon „ne odstupaj”, koji krajnje liberalno tumači svugde poznati institut „nužne samoodbrane”. Po tom zakonu, svako ima pravo da potegne oružje na nekoga ako smatra da su mu ugroženi bezbednost ili život.
Ako je taj stvarni ili umišljeni napadač ubijen, ubica se smatra nevinim i po pravilu se niti sprovodi istraga niti podiže optužnica. U takvim slučajevima obično nema svedoka, „mrtva usta ne govore”, a ubici se veruje na reč.
Posle Floride slični zakoni doneti su u još 20 federalnih država, što je američka desnica proglasila velikim uspehom u zaštiti ličnih sloboda i borbi protiv takozvane velike vlade.
Sa stanovišta američkih liberala, to je međutim uzimanje državi nečega što mora da ima da bi bila država: monopola na silu.
Na zakon „ne odstupaj” naveliko se, izbegavajući hapšenje i suđenje, pozivaju ubice u obračunima među kriminalcima, pa i u mnogim slučajevima opravdavaju ubistava zbog ljubomore ili neke druge osvete.
U slučaju Trejvona Martina, utisak je da dominira rasni aspekt, između ostalog i zato što je Florida dugo smatrana modelom novog multirasnog i multietničkog društva u Americi.
Rasni aspekt je posebno delikatan upravo zbog toga što je u Beloj kući prvi Afroamerikanac u američkoj istoriji.
„To razgovore o rasi u Americi nije olakšala, nego otežalo”, napisala je u „Vašington postu” Renikva Alen, novinarka i saradnica Fondacije nova Amerika, i sama Afroamerikanka. „Obamino predsedništvo je ’postrasno’ samo zato što nam pruža izgovor da o rasi više ne govorimo.”
I dosad su ovde slučajevi poput ovog izazivali bure koje bi trajale neko vreme, pa bivale zaboravljene, a da se ništa bitno ne bi promenilo. Ostaje da se vidi i da li je tragedija Trejvora Martina takođe bila uzaludna.
Milan Mišić
objavljeno: 28.03.2012
