Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rašković-Ivić: Do kompromisa, bez žurbe
Joahim Riker: Odlaganje otežava rešavanje. – SAD za rešavanje ubrzo posle izbora u Srbiji, Rusija protiv nametanja rokova
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. decembra – Kakvo je zaista stanje na Kosovu i Metohiji i kakvim tempom treba ići ka njegovom budućem statusu, pitanja su oko kojih se ispoljilo najviše razlika u današnjoj raspravi u Savetu bezbednosti UN. Razmimoilaženja su bila najupadljivija u izlaganjima novog šefa Unmika Joahima Rikera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rašković-Ivić. Po Rikeru, stanje u pokrajini Srbije pod međunarodnom upravom se "osetno popravlja, i naglo opada broj etnički motivisanih incidenata". On je istakao i da "status mora da se reši što pre, bez odlaganja". Svako odlaganje i kašnjenje, rekao je na početku sednice, dovešće do "tenzija, podstaći će ekstremiste obe strane" i neće olakšati, već će otežati postizanje rešenja". Napredak u ostvarivanju standarda, smatra, zavisi od postizanja statusa. On je zatim donekle reprizirao ocene iz prethodno priloženog izveštaja generalnog sekretara UN Kofija Anana, da Beograd "nije dovoljno konstruktivan", to jest da "treba da ukloni smetnje za učešće Srba u organima Kosova i da ohrabri masovniji povratak prognanih"... "Svako nervozno ubrzavanje rešenja preskupo će koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i međunarodnu zajednicu koja će, umesto da dođe do održivog rešenja, morati da se bavi još težim i složenijim stanjem na Kosovu i Metohiji", upozorila je Rašković-Ivić. "Prelamanje problema preko kolena ne bi bilo rešenje, već presedan kojim se otvara Pandorina kutija", dodala je navodeći niz novih primera nasilja protiv Srba. Uz naglasak da se kosovski Albanci "ne upuštaju u pregovore" nego "čekaju da na poklon dobiju još jednu albansku državu na Balkanu, i to na teritoriji međunarodno priznate Srbije". Rašković-Ivić je rekla da "jedino sistematskim, odgovornim i postupnim vođenjem pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije možemo doći do dugoročno održivog rešenja".
Održivo rešenje "za Kosovo znači autonomiju s nadležnostima koje ni jedna jedina evropska ili svetska država nije dosad omogućila nekom svom regionu", precizirala je Rašković-Ivić. Podsetila je i da je Srbija nedavno usvojila novi Ustav, kojim je "potvrdila privrženost temeljnom principu međunarodnog prava... nenarušivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država – što znači i nepovredivosti granica države Srbije". Uprkos očiglednim poteškoćama, otvara se "manevarski prostor za dogovor i kompromis", zaključila je.
Razlike su se ispoljile i u nastupima predstavnika SAD i Rusije, zemalja koje su poslednjih dana u polemici, posle najave Moskve da bi mogla da upotrebi veto ako rešenje za Kosovo ne bude po volji i Beograda i Prištine. Američki diplomata ovom prilikom je kazao da je "ohrabren napretkom u ostvarivanju standarda", ali je osudio najnovije akte nasilja (protiv Srba) i zatražio da počinioci budu izvedeni pred sud. Odlaganje rešenja moglo bi da vodi dodatnoj destabilizaciji, ocenio je uz ponavljanje podrške Martiju Ahtisariju da predlog za status Kosova podnese ubrzo posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Ruski predstavnik je, međutim, naglasio da se "tvrdi rokovi ne smeju nametati". Založio se još jednom da rešenje za Kosmet bude "univerzalne vrednosti, a ne negativan presedan za rešavanje međunarodnih kriza". Nema alternative kompromisu, predočio je i zatražio da rešenje bude dogovorno, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i dokumenata Kontakt grupe. Naglasio je takođe da smatra neopravdanim primedbe Beogradu za nedovoljnu konstruktivnost.
Te primedbe je potom ipak ponovila predstavnica Britanije. Citirala je zatim i deo pisma kosovskog premijera Agima Čekua, prisutnog na sednici u okviru delegacije Unmika, u kome se kaže da se "ne želi konfrontacija sa Srbijom već susedsko stabilno i zrelo partnerstvo".
Kineski diplomata se, međutim, uglavnom koncentrisao na principijelne aspekte. Založio se, tako, za "dijalog i postizanje obostrano prihvatljivog rešenja s poštovanjem temelja međunarodnog prava".
U nastavku sednice, Rašković-Ivić je, uz ostalo, odbacila primedbe upućene Beogradu.. Kao razloge za neučestvovanje Srba u kosovskim privremenim organima ona je navela to što "nemaju slobode kretanja, što su i dalje izloženi nasilju, kao i to što "ne postoji mehanizam za sprečavanje preglasavanja.
Pravo na repliku iskoristio je i Riker. Konstatovao je, tako, da se razlikuju podaci koje je iznela predstavnica Srbije od onih kojima raspolaže Unmik. Zatim je svoju tvrdnju da "napredak zavisi od statusa" razradio značajem koje bi status imao za ekonomiju, zaštitu kulturne baštine, decentralizaciju"...
Iako su ispoljeni vrlo različiti stavovi i prioriteti, utisak je da je na sednici mahom ispoljena volja da se do novog statusa Kosmeta dođe pregovorima i kompromisom. Sporno, ipak, i dalje ostaje merenje vremena potrebnog da se to postigne.
M. Pantelić
[objavljeno: 13.12.2006.]
