Izvor: Politika, 08.Jun.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rascep u OPEK-u
Libijska ratna drama i nesloga oko potreba svetskog tržišta osujetile predlog za povećanje proizvodnje crnog zlata
Kartel vodećih svetskih izvoznika nafte OPEK juče nije uspeo da se dogovori o prvom zajedničkom povećanju proizvodnje strateške sirovine od globalne krize 2008. godine.
„OPEK nije postigao dogovor: ovo je jedan od najgorih samita koji smo imali”, izjavio je Ali al Naimi, ministar za naftu Saudijske Arabije, koja je inače protagonista predloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o izdašnom povećanju proizvodnje kartela koji svetu isporučuje 40 odsto nafte na globalnom tržištu.
Neočekivana vest iz Beča juče je momentalno izazvala poskupljenje nafte za dva dolarausled straha od nestašice i usporavanja globalnog ekonomskog oporavka. Barel lake teksaske nafte premašio je cenu od 100 dolara, dok je „brent” dostigao vrednost od 117, 86 dolara.
Prvi put od intervencije Sadama Huseina u Kuvajtu 1990. godine, izbijanja globalne ekonomske krize 2007. i obustave izvoza nafte iz Libije ovog proleća, kartel vodećih svetskih izvoznika nafte OPEK oštro je podeljen u dva tabora oprečnih političkih akcija i poslovnih procena, sa neizvesnim posledicama po snabdevanje globalnog tržišta.
Odnos prema ratnoj drami u Libiji i obim budućih isporuka nafte svetskom tržištu predstavljaju dva ključna katalizatora najozbiljnijeg raskola unutar OPEK-a u poslednju 21 godinu, ocenila je agencija Blumberg.
Borbe u Libiji uskraćuju svetskom tržištu 1,4 miliona barela dnevno izuzetno kvalitetne nafte i duboko dele uticajne članice OPEK-a na Gadafijeve protivnike i pristalice.
Dok su Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt stali na stranu pobunjenika iz Bengazija, Alžir javno optužuje „strane elemente” za destabilizaciju Libije, dok Nigerija izbegava diplomatske kontakte sa Gadafijem otkako je predložio raspad vodećeg afričkog izvoznika nafte po jugoslovenskom modelu.
Pismeni zahtev libijskih pobunjenika da pošalju predstavnika na samit u Beču OPEK nije udostojio odgovora. Sa nekoliko sati zakašnjenja, Gadafijev novi predstavnik u OPEK-u Omran Abukra ipak je juče stigao u Beč. Prethodni libijski izaslanik u OPEK-u, uticajni direktor državne naftne kompanije Šokri Ganem, prošle sedmice je inače napustio funkciju i zemlju zbog „tamošnjih neviđenih brutalnosti”.
U grčevitom pokušaju da svetskom tržištu pred letnju sezonu godišnjih odmora na severnoj hemisferi nadoknadi manjak lake libijske nafte, vodeći svetski izvoznik Saudijska Arabija samoinicijativno je počela da proizvodi dva tipa crnog zlata nalik onom iz Sahare.
Vodeći saveznik Zapada unutar OPEK-a, Rijad je istovremeno i glavni protagonista predloga da kartel ovog leta – prvi put za četiri godine – treba da poveća izvozne kvote radi podsticaja ekonomskog razvoja i snižavanja cene strateške sirovine.
OPEK je u leto 2008. godine, u jeku krize kada je barel dostigao cenu od 147 dolara, postavio zajedničku izvoznu kvotu na 24,85 miliona barela nafte dnevno.
Pojedine članice kartela u međuvremenu su premašile kvote domaće proizvodnje, što zbog sopstvenih potreba, što zbog zahteva novih imućnih mušterija (posebno iz Azije).
Neravnomerni ekonomsko-finansijski oporavak svetskih regiona, višegodišnja nesloga oko „idealne cene nafte” na globalnom tržištu i podele oko Libije – promovisali su jučerašnji samit u Beču u „najnapetije okupljanje OPEK-a” u poslednje dve decenije.
Saudijska Arabija je već najavila da će bez obzira na odluku OPEK-a tokom juna povećati svoju proizvodnju za 10 odsto na oko 9,7 miliona barela dnevno. Rijadov zahtev za povećanje zvanične kvote OPEK-a na 27,35 miliona barela podržavaju Kuvajt i UAE, Katar je ostao uzdržan, Alžir i Nigerija zalažu se za dvofazno povećanje proizvodnje OPEK-a – za milion barela odmah i još pola miliona barela tokom sledeća tri meseca.
U međuvremenu, Irak, Ekvador i Venecuela su odlučno protiv bilo kakvog povećanja proizvodnje, uz ocenu da je 100 dolara za barel odlična cena.
Iran, predsedavajući OPEK-a, prvi put od 1975. godine juče je izišao sa kompromisnim predlogom da kartel skromno poveća proizvodnju za 700.000 do milion barela dnevno.
Novopostavljeni predstavnik Teherana u OPEK-u, ministar Mohamed Alijabadi ponudio je da OPEK za tri meseca u Teheranu održi vanredni samit, u slučaju da cena nafte ne padne tokom leta.
Laka teksaska nafta poskupela je ove godine devet odsto, dok je barel severnoatlantskog crnog zlata skočio 35 odsto.
Svetsko tržište nafte ponovo je kao u periodu 2004–2008. godine talac geopolitičkih i finansijskih nedaća udaljenih mušterija na Zapadu. Pritisak ekonomski oporavljenih kupaca iz Azije može biti presudan za dalji trend cene strateške sirovine svetske industrije.
Svetu ovog leta treba najmanje 29 miliona barela nafte dnevno, upozorila je juče Londonska berza.
Tanja Vujić
objavljeno: 09.06.2011.
