Izvor: Blic, 10.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ramsfeld zaradio na Koreji
Ramsfeld zaradio na Koreji
LONDON (BBC) - U tekstu pod naslovom 'Dva lica Ramsfelda' britanski dnevnik 'Gardijan' u svom jučerašnjem broju donosi izveštaj o najblaže rečeno dvostrukoj igri američkog sekretara za odbranu. 'Gardijan' piše da je američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld 2000. godine bio član borda direktora kompanije koja je dobila ugovor vredan 200 miliona dolara za prodaju nuklearnih reaktora Pjongjangu.
Dve godine kasnije američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministar odbrane proglašava Severnu Koreju terorističkom zemljom, delom takozvane osovine zla i mogućom metom intervencije. SAD su, naime, optužile Pjongjang da je obnovio program za proizvodnju nuklearne energije sa namerom da ga koristi u vojne svrhe. 'Gardijan' navodi ocenu jednog neimenovanog američkog vojnog stručnjaka da su pre tri godine ekonomski i lični interesi Donalda Ramsfelda prevagnuli nad nastojanjima da se spreči širenje nuklearnog oružja.
Donald Ramsfeld se pre tri godine nalazio u bordu direktora kompanije 'ABB', evropskog energetskog giganta sa sedištem u Cirihu, koja je prodala dva 'laka vodena' nuklearna reaktora Severnoj Koreji. Ramsfeld je u upravi ove kompanije bio od 1990. do 2001. godine, a godišnja plata mu je iznosila više nego dovoljnih 190.000 dolara. On je da ostavku u kompaniji kako bi se pridružio administraciji sadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša.
Ugovor o osposobljavanju reaktora bio je deo šireg plana bivšeg predsednika Amerike Bila Klintona čiji je cilj bio da se Severna Koreja i njen režim što više približe Zapadu. Ipak, radi se o poslu velikog profila. Izvršni direktor kompanije 'ABB' Goran Lindal posetio je Severnu Koreju u novembru 1999. godine i tada je najavljena dugoročna saradnja sa režimom u Pjongjangu, gde je kompanija godinu dana kasnije otvorila svoje kancelarije i potpisala ugovor.
Iz kancelarije Donalda Ramsfelda saopšteno je da se 'državni sekretar za odbranu ne seća da je ovaj posao ikada stavljen na glasanje pred bord direktora'. U saopštenju koje prenosi magazin 'Njuzvik', portparol Pentagona Viktorija Klark je ponovila ocenu da nije bilo glasanja o poslu sa Severnom Korejom.
Ipak, portparol kompanije 'ABB' potvrdio je za 'Gardijan' da su svi članovi borda bili informisani o projektu koji je obezbedio nuklearne rektore Severnoj Koreji.
Nekoliko meseci pošto je Ramsfeld preuzeo novi posao u Pentagonu, novi predsednik Džordž Buš je okončao politiku približavanja Severne Koreje Zapadu i povukao diplomatsku kočnicu. Pjongjang je odgovorio da će izgraditi nuklearne projektile velikog dometa kako bi se zaštitio od eventualnog napada Amerike. U januaru prošle godine Severna Koreja je zajedno sa Iranom, Irakom i Sirijom dobila epitet 'osovina zla' od strane Bušove administracije.
Uspešne kampanje u Avganistanu i Iraku, Ramsfeldu su podigle kredibilitet među 'jastrebovima' u Beloj kući, a svog nekadašnjeg poslovnog partnera počeo je da gleda kao državu sa 'terorističkim režimom'. Tokom proslave prošlog Božića Ramsfeld je čak ponosno istakao da SAD imaju dovoljno kapaciteta da vode dva rata istovremeno, upozorivši Pjongjang da se odrekne nuklearnog naoružanja, a posle pada Bagdada upozorio je Severnu Koreju da iz rata u Iraku 'izvuče odgovarajuće pouke'.
'Gardijan' još prenosi da su se poslu sa Severnom Korejom protivili Pol Volfovic, sadašnji Ramsfeldov zamenik, kao i Ričard Armitidž, visoki zvaničnik Stejt departmenta i Bob Dol, kandidat za predsednika iz Republikanske stranke. Bil Klinton je imao plan da smanji napetost na Korejskom poluostrvu tako što će Severnoj Koreji dati isporuke nafte i nove nuklearne reaktore u zamenu za kontrolu atomskih postrojenja i obustavu proizvodnje plutonijuma.
'Severna prestonica' Rusije koju je gradio car Petar I kao 'prozor u Evropu' slavi ove godine 300-godišnjicu postojanja
