Izvor: B92, 24.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ramsfeld "ujedinitelj"
Berlin -- Optužujući Francusku i Nemačku da predstavljaju "staru Evropu", dok se težište "nove Evrope" premešta na Istok, američki državni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld svakako nije imao nameru da ujedini, nego da podeli Evropljane. Dodogilo se, međutim, da je ne samo "cementirao" francusko-nemačko prijateljstvo i savezništvo, nego i gotovo poništio razlike koje su u ovim zemljama, naročito u Nemačkoj, postojale između vlasti i opozicije. Štaviše, najglasniji oponenti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ramsfeldovim optužbama dolaze, u Nemačkoj, upravo iz redova opozicije.
Dok se nemački ministar Fišer ograničio na pomirljiv i ironičan odgovor "Calm down" (Smiri se), bivši nemački ministar odbrane i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Folker Rije pokušao je da "opravda" Ramsfelda tvrdnjom da on "nije diplomata" i da izjava "nije mudra". Sa Rijeom se složila i predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Angela Merkel, koja je Ramsfeldovu ocenu da Francuska i Nemačka predstavljaju "staru Evropu" ocenila kao "problematičnu", dodajući da misli kako deobe unutar Evrope "neće uspeti".
Sa Ramsfeldom je otvorio polemiku i visokotiražni "Bild". U redovnoj rubrici pisama, naslovljenih poznatim ličnostima, komentator "Bilda", kojeg čita oko 10 miliona građana Nemačke, podseća Ramsfelda da su za tu "staru Evropu", oslobađajući je od tiranina Hitlera, poginule stotine hiljada američkih vojnika i da se "ogrešuje o sopstvene junake, kad staroj Evropi hoće da dođe glave".
Jednodušnom odbijanju Ramsfeldovog pokušaja da diskvalifikluje pozicije Francuske i Nemačke u odnosu na rat u Iraku, pridružili su se najviđeniji intelektualci obe zemlje. Ugledni "Frankfurter Algemajne Cajtung" objavljuje na dve strane reakcije francusko-nemačke duhovne elite, među kojima su prilozi filosofa Jirgena Habermasa, Žaka Deride, Petera Sloterdajka i Andre Gliksmana, istoričara Maksa Galoa, književnika Mišela Turnijea i glumca Kristijana Klavijea, koji je stekao izuzetnu popularnost tumačeći lik Napoleon u zajedničkom francusko-nemačkom televizijskom filmu u četiri nastavka, koji je nedavno emitovan.
Sa izuzetkom Poljske, koja u svemu podržava pozicije SAD, pa je u region Zaliva već poslala i jednu svoju fregatu i jedinicu komandosa "Grom", ostale zemlje "nove Evrope", na koje se Ramsfeld pozivao, suprotstavljajući ih Francuskoj i Nemačkoj, ne pokazuju oduševljenje američkim ratnim planovima. Slovački ministar Kukan diskretno je napomenuo da bi rat protiv Iraka, bez mandata UN, "predstavljao težak zadatak za političko rukovodstvo da objasni ljudima kako je vojni nastup neophodan". U razgovoru za bečki list "Prese", Kukan je izrazio bojazan da bi takav nastup mogao da osnaži kampanju protiv pristupanja zemlje NATO, utoliko pre što su komunisti u Slovačkoj već započeli prikupljanje potrebnih 350 hiljada potpisa, za održavanje referenduma.
U sličnoj dilemi se nalazi i češki premijer Spidla, koji treba da podrži američku intervenciju, iako je tri petine Čeha odbija. List "Pravo" upozorio je vladu da "nepoštovanje pravila UN ne može biti u interesu država naše veličine", što je i premijeru jasno, iako ne zna kako da napusti politiku bezrezervne podrške SAD, koju je vodio, i svojim autoritetom "pokrivao", bivši predsednik Češke, Havel.
U Sloveniji, gde 23.marta treba da se održi referendum o pristupanju NATO, čiji ishod, međutim, ne obavezuje vladu, građani su podeljeni oko ovog pitanja. Ali, pred perspektivom rata u Iraku, čak i bivši predsednik Slovenije, Milan Kučan, koji je doveo zemlju do "pred vrata" NATO, izjavljuje da rat u Zalivu "osnažuje njegovu uzdržanost" prema NATO. U Mađarskoj, koja je ustupila SAD bazu u Tačaru za obuku specijalaca koji će učestvovati u ratu u Iraku, opozicija pod vođstvom Viktora Orbana pokušava da iskoristi neraspolozenje gradjana prema podršci koju američkoj politici pruža aktuelna vlada Petera Međešija.
