Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakete u čekaonici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. oktobra – Vašington se trudi da pokaže kako je spreman da bar u jednom delu ublaži podozrenje Moskve prema njegovim spoljnim potezima i da ne želi da mu se ona učvrsti kao veći rival nego partner. Takav pokušaj učinjen je juče u "najeksplozivnijem" od njihovih sporova, oko planiranog postavljanja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi, u kome Rusija vidi pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Umirujuće "salve" lansirali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su najveći politički kalibri – predsednik Džordž Buš i šef Pentagona Robert Gejts. Prvo je Gejts u Pragu najavio mogućnost "odlaganja aktiviranja antiraketnog štita", da bi nekoliko sati kasnije Buš rekao da je takva nova vojna mreža "hitno neophodna", ali da "ne preti Rusija jer nam nije neprijatelj" i da "moramo zajednički da odgovorimo pretnji" koja, po njemu, dolazi iz "otpadničkih" država, pre svega "Irana gde se pripremaju dalekometni projektili koji bi, za 15 godina, mogli da se usavrše toliko da dosegnu do zemalja Evrope" pa i "do SAD".
Novi pristup
"Hitnost" koju potencira šef Bele kuće i "mogućno odlaganje aktiviranja" koju najavljuje ministar odbrane, na prvi pogled deluju protivrečno u sektoru gde javne kontradikcije praktično ne dolaze u obzir. Ali između te dve poruke postoji "očigledna veza", primećuje danas i "Njujork tajms", a koja se sastoji u "novom kooperativnom pristupu s ciljem da se raskrči put ostvarivanju projekta" raketnog štita, čiji bi radari bili u Češkoj, a presretački projektili u Poljskoj.
Vest iz Praga da SAD ne isključuju "odlaganje" spornog programa dobila je upadljiv svetski publicitet, da bi ubrzo prevagu dobile analize mogućeg prelaska raketnog štita "u čekaonicu". Uz citiranje delova Bušovog i Gejtsovog nastupa, iz kojih proizlazi da je ceo plan na prilično "dugom štapu", takoreći ništa kraćem od geografske udaljenosti primalaca "štita", i od njegovog isporučioca i od "pretnje".
Šef Pentagona je to priznao u ovoj formi: "Još nismo u punoj meri razvili projekat, još predstoje pregovori, a kad ih završimo treba da pređemo na izgradnju pogona, i možda odložimo njihovo aktiviranje dok se konkretno ne dokaže da postoji pretnja iz Irana", na primer da Teheran izvrši probu dalekometne rakete. Šef Bele kuće je, pak, za nedovršenost našao razlog u opozicionom Kongresu, koji je "za 139 miliona dolara smanjio traženu sumu za raketnu odbranu Evrope, što bi moglo da odloži njegovo postavljanje za godinu i više dana i podrije saveznike koji zajedno s nama rade da se taj sistem postavi na njihovom tlu".
Ukratko – niti je projekat gotov, niti mu je ovde odobreno dovoljno novca, a nije izvesna ni situacija, izveštava se, ni kod partnera u Pragu i Varšavi. Ankete u Češkoj pokazuju da bi građani više voleli da ih štit mimoiđe, a ni funkcioneri nisu sigurni u ishod neophodnog glasanja u parlamentu. Nedavni izbori u Poljskoj dovode, istovremeno, na vlast stranku koja najavljuje preispitivanje aranžmana sa raketnim štitom...
Podseća se, takođe, da su Amerikanci predviđali da taj štit profunkcioniše u punoj meri tek 2013. godine. Da, dakle, u svoj njegovoj "hitnosti" spada u "šestoletku", u kojoj njegov predlagač Buš već poduže neće biti na vlasti. Ako na čelo Bele kuće dođe neko iz Demokratske partije, verovatno bi "u vodu pao" i ceo plan sadašnjeg lidera iz Republikanske partije.
Uz sve to, prilikom nedavnog boravka u Teheranu, ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je nastavak saradnje u izgradnji iranske nuklearne elektrane, što sugeriše da on u islamskoj republici ne vidi "atomsku pretnju" o kojoj govore Amerikanci. Doduše, šef Kremlja je Bušu ponudio da zajednički koriste radarska postrojenja koje Rusi imaju u Azerbejdžanu i na jugu svoje zemlje, jer su, uz ostalo, bliža Iranu.
Sklada ni na tom polju nema, zasad. Vašington bi da oba sistema povežu u jedan, dok je Moskva ponudila svoj u zamenu za predloženi u centralnoj Evropi.
Kako su još "u povoju" razne mogućnosti, čini se da trenutno drame i nema. Ali ovdašnji krugovi je naziru u rastućim spoljnopolitičkim aktivnostima Rusije u kojima naslućuju njenu "pretenziju da ponovo postane prvorazredna globalna sila".
Doze podozrenja
Ima se u vidu pojačano "multinacionalno" delovanje Moskve. Potpisima njenog i lidera još četiri zemlje kaspijskog regiona, nedavno je u Teheranu, doneta deklaracija da nijedna neće dozvoliti da im neka "treća strana" koristi teritoriju za napad na neku od njih. U toku je i trojni ministarski susret Rusije, Indije i Kine (kao domaćina). Oba ta skupa ovde se diskretno tumače kao pokušaj stvaranja novih "antiameričkih alijansi", ali prozvani to odlučno demantuju.
S velikom dozom podozrenja gleda se i na jačanje ekonomskih veza Rusije sa Evropom. Pre svega zato što se sluti da velikim energetskim isporukama Moskva povećava uticaj među američkim atlantskim saveznicima, a što, kako misle neki ovdašnji analitičari, Vašingtonu otežava akcije na raznim područjima pa i prema "kosovskom pitanju" oko koga u EU nema saglasnosti, dok su pozicije SAD i Rusije "tvrdo suprotstavljene".
Kad se sve uočeno uzme u obzir, proizlazi da je raketni štit samo deo rastućih razmimoilaženja između Bele kuće i Kremlja. Elementi partnerstva uspostavljenog po završetku hladnog rata i u borbi protiv terorizma održavaju se i dalje, ali su neslaganja oko niza "gorućih problema" ovde rasplamsala polemiku u stilu "ko je izgubio Rusiju".
[objavljeno: ]
