Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakete na sve strane
Zašto Azija postaje poligon za raketnu diplomatiju
TRAGOM VESTI
Kad hoćete nekome da pošaljete određene političke signale, ili celu poruku, onda samo lansirate balističku raketu. Prvi uslov je, naravno, da takvu raketu i imate. Drugi, da vam ona ne padne u more odmah posle lansiranja, kao što se to nedavno dogodilo Severnokorejcima. Iako su svi požurili da minimiziraju raketne mogućnosti Severne Koreje, pa je čak bilo i predviđanja da će sada Pjongjangu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za uspeh programa balističke rakete "taepodong-2" trebati novih deset godina, stvari nisu baš takve. Naime, Severna Koreja je najveći svetski izvoznik balističkih raketa, posebno u Iran, i uz finansiranje Teherana uskoro bi mogla da usledi i nova proba projektila "taepodong-2", dometa 6.000 km, sa bojevom glavom od 750 kg. Pjongjang izvozi raketnu tehnologiju i u Pakistan, pa je pakistanska balistička raketa "ghauri-1", dometa 1.500 km, zapravo, nastala na tehnologiji severnokorejske rakete "nodong-1" i sistemu vođenja koji je Pakistanu isporučila Kina. Peking je Islamabadu još ranije prodao balističke rakete M-11, odnosno CSS-7 dometa 280 km.
U azijskoj igri odmeravanja snaga Kinezi i Severnokorejci pomažu i Pakistanu i Iranu kako u raketnoj tako i u nuklearnoj tehnologiji. Indija blisko sarađuje sa Rusijom u raketnoj, a sada i sa SAD u nuklearnoj tehnologiji. Vašington u svemu tome pažljivo balansira da ne poremeti odnose sa Pakistanom generala Mušarafa, jer ako se Pakistan odmetne od SAD onda Amerikancima nema opstanka u Avganistanu i cela priča o ratu protiv terorizma u Aziji pada u vodu.
Da bi naglasila svoju stratešku poziciju, Indija je sa jednog ostrva u Bengalskom zalivu ispalila balistički projektil "agni-3". Ta raketa je nastala kao verzija civilnog projektila za lansiranje izviđačkog satelita u polarnu orbitu. Istina, indijski stručnjaci imali su velikih problema kako da raketni motor prečnika 2,8 metara sa projektila "agni-2" smeste u tehnologiju i dimenzije motora od 1,8 metara za raketu "agni-3". Po svemu sudeći, to im je i uspelo.
Po rečima visokog funkcionera indijskog ministarstva odbrane, lansirana raketa "agni-3" može "da ponese nuklearnu bojevu glavu do svih ciljeva duboko unutar Kine". Zašto je upotrebljena upravo ta formulacija i kako će na to odgovoriti Peking – tek ostaje da se vidi, ali Azija kao da postaje poligon za raketnu diplomatiju.
Prvo su je primenili Severnokorejci po principu "malo ste nas zaboravili, a nama treba pomoć u hrani i energiji, pa da vas podsetimo šta sve imamo od oružja". Zatim je usledila indijska poruka upućena kako Kini, tako i Pakistanu, ali i Severnoj Koreji, jer indijska raketa "agni-3" nosi atomsku bojevu glavu težine 1.000 kg na daljinu od 3.700 km, dok projektil "agni-4" istu takvu bojevu glavu nosi i do 5.000 km. Dakle, "agni-4" ima domet "pokrivanja" i Severne Koreje, pa neka u Pjongjangu sada razmišljaju kada prodaju svoje rakete Pakistanu.
Naravno, glavni element u indijskom raketnom naoružavanju jeste paritet sa Kinezima. Ne toliko u broju balističkih projektila, već u realnoj mogućnosti pogađanja atomskim oružjem određenih ciljeva u Kini. To je za Indiju kredibilna moć odvraćanja i u tome i leži politička poruka leta rakete "agni-3".
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 12.07.2006.]
