Izvor: Blic, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakete kojih se mnogi plaše
Rakete kojih se mnogi plaše
Izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da 'Izrael treba izbrisati sa mape sveta' ostavila je bez teksta i najveće optimiste da će na Bliskom istoku u dogledno vreme zavladati potpuni mir.
Dok se oružje podmazuje, prednost je data diplomatiji. EU, UN i Rusija pokušavaju da Teheran privole na saradnju kako bi se odrekao nuklearnog programa. I u tom smislu, izjava predsednika Irana Ahmadinedžada predstavlja utvrđivanje pozicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u pregovorima. Iran je izvesno neće krenuti prvi u rat, ali vojni kapaciteti Teherana predstavljaju značajan faktor odvraćanja u planiranju intervencije sa zapada.
U obaveštajnim krugovima zapadnih zemalja, Iran nakon intervencije u Iraku važi za sledeću metu SAD. Samo se postavlja pitanje u kojoj formi će intervencija biti izvršena. Pokretanje glomazne ratne mašinerije Pentagona, kao što je to bio slučaj s rušenjem režima Sadama Huseina, ne dolazi još u obzir, makar dok se ne stabilizuje situacija u Iraku. Bitka na dva fronta bila bi pogubna za Ameriku, naročito u situaciji kada svakodnevno iz Iraka stižu vesti o ubijenim marincima. Zbog toga je mnogo verovatnija opcija 'blic kriga', odnosno udara iz vazduha tokom kojih bi bilo uništeno iransko nuklearno postrojenje i što veći broj iranskih vazduhoplovnih snaga, raketnih sistema i vojne infrastrukture.
U Teheranu su svesni opasnosti od koja preti i zbog toga godinama unazad ulažu milijarde dolara u razvoj vojne tehnike i nabavku savremenih vojnih sistema, pre svega iz Rusije i Kine. Danas iranska armija ima 350.000 aktivnih vojnika, a elitu predstavljaju pripadnici Revolucionarne garde (oko 120.000). Oružane snage poseduju 2.000 tenkova (uglavnom ruske proizvodnje T55 i T72), 300 aviona (među kojima su ruski 'mig 29', 'mig 31' i 'su 25' i 'su 27'), tri podmornice, nekoliko stotina helikoptera raznih tipova i najmanje 20 projektila tipa 'skad'. U pitanju su ruski projektili koje je Sadam Husein lansirao na Izrael tokom zalivskog rata 1991. zbog čega je Pentagon bio prinuđen da razmesti 'raketni štit' za odbranu Tel Aviva i Jerusalima.
Međutim, okosnicu iranske armije predstavljaju i raketni projektili tipa 'šahab' srednjeg dometa koji su sposobni da nose nuklearno, hemijsko ili biološko oružje. Njihov domet je preko 1.500 kilometara i u slučaju intervencije ratni požar bi lako mogao da se prenese na čitav region do Turske i Izraela. Upravo ta činjenica unosi nemir u Vašingtonu i Tel Avivu, ksoji ne smeju da dozvole islamskom režimu u Teheranu da dođe u posed nuklearnog oružja.
Na izjavu Ahmadinedžada je reagovao Šimon Perez, zamenik premijera Izraela, izjavivši da bi Iran trebalo izbaciti iz Ujedinjenih nacija:
'Od kada su UN osnovane 1945. nikada nijedan šef države koja je članica međunarodne organizacije nije javno pozvao na eliminaciju druge zemlje članice. Ovo je nezapamćeni skandal koji se ne sme ignorisati i pred kojim ne smemo zatvarati oči', rekao je Perez.
Osude ratne izjave predsednika Irana stigle su i iz Velike Britanije, SAD, Kanade, Nemačke, Španije, Francuske.
Zvaničan stav Londona i Vašingtona koji su više puta do sada ponovili državni sekretari Džek Strou i Kondoliza Rajs jeste da je u slučaju Irana prednost data diplomatiji. Ali ukoliko diplomatija ne da rezultata, 'sve opcije su na stolu', rekao je jednom prilikom predsednik SAD Džordž Buš.
Prema analizi Međunarodnog instituta za strateške studije, čije je sedište u Londonu, ukoliko Iran dođe u posed nuklearnog oružja, doći će do regionalne trke u naoružanju, što bi moglo da ima nesagledive posledice. Tada bi, prema rečima Džona Čepmena, direktora uglednog Instituta, Turska, Egipat i Saudijska Arabija svakako razmotrili nabavku nuklearnog oružja. U tom slučaju, ne bi se postavljalo pitanje čija varnica je zapalila bure baruta na Bliskom istoku već kako požar što pre ugasiti. A. Petrović
