Izvor: B92, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajsova u Bagdadu
Bagdad, Njujork, Basra -- Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs stigla je danas u zvaničnu posetu Bagdadu.
Ona je došla u "misiju izgradnje političkog pomirenja" u toj zemlji, kako je saopštila Bela kuća, nakon što je irački parlament usvojio prvi u seriji kritičnih zakona koji imaju za cilj pomirenje zaraćenih Iračana.
Rajsova se prvo susrela s iračkim šiitskim premijerom Nurijem al-Malikijem, na čiju vladu Vašington vrši pritisak da učini više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na političkom izmirenju između šiitske manjine i sunitske većine, javlja Rojters.
Nedavno usvojeni zakon omogućuje bivšim zvaničnicima partije Baas, nekadašnje vladajuće stranke predsednika Iraka Sadama Huseina, uključivanje u javni i politički život zemlje.
To se smatra prelomnim momentom za premošćivanje sektaškog sukoba u kome je stradalo na destine hiljada Iračana od početka američke okupacije 2003.godine.
Rajsova je pratila američkog predsednika Džordža Buša na turneji po Bliskom istoku, kada je odlučeno da ona treba odvojeno da poseti Irak, dok se Buš nalazi u poseti Saudijskoj Arabiji, izjavio je potparol Bele kuće Gordon Džondrou u Rijadu.
"Predsednik Buš i državni sekretar Rajs odlučili su da bi bila dobro da sekretarka ode u Bagdad da doprinese napretku koji je napravljen i da ohrabri nove političke i zakonodavne aktivnosti", izjavio je Džondrou.
Još 3.200 Amerikanaca za Avganistan
Oružane snage SAD objavile su noćas da će oko 3.200 pripadnika mornaričke pešadije od proleća biti raspoređeno u Avganistanu. To se dešava u sklopu preventivnih pojačanja američkih snaga zbog očekivane ofanzive talibana.
Sa više od 3.000 novih vojnika, američke snage u Avganistanu će dostići broj od oko 30.000, odnosno najviše od invazije, kojom su 2001. godine, posle samoubilačkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington, sa vlasti zbačeni talibani.
Osim problema sa talibanima, invazione snage, čije borbene trupe čine Amerikanci, Britanci i Kanađani, do sada nisu uspele da zabeleže pomak u borbi protiv proizvodnje sirovog opijuma, glavne sirovine za dobijanje heroina, pa je u Avganistanu prošle godine proizvedeno oko 6.200 tona te droge ili 93 odsto sveske proizvodnje.
Uz polja zasejana makom, Amerikance brine i navodna, sve tešnja saradnja talibana i vlasti u Teheranu, te ozbiljan uticaj Al Kaide, čiji se lideri, kako tvrde obaveštajne službe SAD, uključujući Osamu bin Ladena i Ajmana al Zavahirija, kriju u planinskim pustarama na granici sa Pakistanom.
Takođe, Avganistan je još jednom zahvatio talas samoubilačkih napada, te je u poslednjem takvom incidentu, u ponedeljak u Kabulu, ubijeno najmanje šest osoba.
Američki komandanti u Avganistanu tražili su oko 7.500 novih vojnika, ali SAD, zbog akcija u Iraku, na raspolaganju imaju svega nešto više od 3.000.
Razliku će morati, uprkos ozbiljnom otporu, da popune saveznici, pre svega Španija, Nemačka i Francuska, na koje su zvaničnici iz Vašingtona već mesecima prilično gnevni, jer ne žele da se uključe u borbe.
Osim američkih snaga, u Avganistanu se nalazi još i oko 13.000 pripadnika oružanih snaga 36 država, uključujući 26 članica NATO-a.
