Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajsova pokazuje mišiće
Publicitet fizičkih vežbi šefice diplomatije SAD uz vesti, i njene demantije, da bi mogla da postane kandidat za potpredsednika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. aprila– Ide na počinak već u 22 sata, ustaje već u pola pet ujutru, a onda – pravo u fitnes salu gde se četrdesetak minuta baca na svakojake vežbe tela. Pod nadzorom ličnog trenera – jača mišiće na spravama, dizanjem tegova"
Ovaj režim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalik zagrevanju sportista pred važna nadmetanja, naširoko je ovde publikovan kao „predradna strast i priprema” šefice Stejt departmenta Kondolize Rajs. „To je moja neobičnost”, objasnila je magazinu „Fitnes”, kome je dopustila da objavi niz njenih slika u gimnastičkim kostimima i pozama.
Kao da hoće da bude damski Švarceneger, prokomentarisali su „zlobnici”, aludirajući na nekadašnjeg slavnog bodi-bildera. Drugi posmatrači se nadovezuju opaskom da ako i ima sličnosti među njima dvoma, ona ide u obrnutom smeru: Švarceneger je iz teretane dospeo do filma, a onda i do politike (guverner je Kalifornije), dok vitka Rajsova iz politike uskače u „džim”.
Ministarka spoljnih poslova je, po mišljenju trećih, već pokazivala „političke mišiće” na raznim stranama sveta, pa je „normalno” što ih sada demonstrira i kao ličnu telesnu nadgradnju" „Te njene aktivnosti su potpuno u skladu s poslom koji obavlja više od tri godine”, prokomentarisao je portparol Stejt demartmenta Šon Mekormak. Ali demantovao je priče – oživele povodom reportaže o njenom gimnasticiranju u ranu zoru – da se Rajsova i tako priprema za još veće napore koje bi mogla da ima kao „drugi čovek Amerike”.
Učestale su, naime, verzije da bi republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn mogao da nju odabere kao izbornog partnera, da mu bude kandidat za potpredsednika SAD. Da tako jednim udarcem „zbriše originalnosti” demokratskih pretendenata u čijem se finalu za čelo države prvi put neposredno bore jedna žena, Hilari Klinton, i jedan crnac, Barak Obama. Rajsova objedinjava rivalske osobenosti – pripada i „nežnijem polu” i crnoj rasi"
Upitan o toj eventualnosti, Mekejn je odgovorio da je ona „velika Amerikanka” koja je „uzor milionima” sunarodnika. Neodređenost mu je protumačena kao produženo „merkanje”: da vidi kako će se okončati duel Obame i Klintonove i kakve će još predloge čuti od svojih partijskih kolega. „Patriotska kvalifikacija” koju je dao Rajsovoj mnogima je zazvučala kao „imam je u vidu”.
Ona, međutim, i dalje tvrdi da joj upuštanje u političku utakmicu ne pada na pamet. Nikad, kaže, nije bila niti će biti kandidat na izborima za bilo šta. Tako je govorila i kad je – svojevremeno na vrhuncu popularnosti, koja je od onda splasla – pominjana da bi „mogla da postane i predsednik”.
Hroničari podsećaju da je ona uvek i bila – probrani a ne izabrani kadar. Nadređeni su je unapređivali i „preko reda”, u politici kao i na fakultetu.
Kaže da namerava da se po isteku mandata, Džordža Buša i njenog, vrati na univerzitet Stanford i piše stručne knjige. Da održi, naravno, kao pijanista poneki koncert i da pohađa mečeve omiljenog joj američkog fudbala"
Počela je, međutim, da pohađa i sastanke jednog konzervativističkog kružoka, što je doživljeno kao „neuobičajen gest za jednu šeficu diplomatije”, pa i kao „dokaz da joj se povećalo interesovanje za unutrašnju politiku, što znači i za – nastavak političke karijere”. Opet je usledio demanti, ali se „glasine” održavaju.
Značajna doza odbojnosti prema eventualnom usponu Rajsove ka drugom po rangu mesta u hijerarhiji nalazi se i u njenoj političkoj biografiji. Bila je jedan od projektanata, kao predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, vojnog napada na Irak koji je i ovde sve nepopularniji – većina anketiranih smatra da ga nije ni trebalo povesti. Mekejn se zalaže za tamošnji angažman „do pobede”, ali bi ujedno i da se distancira od Bušove strategije. Vladajući kurs oličava i Rajsova, ali bi, s druge strane – kako kaže komentator „Vašington posta” – ona kao „relativno mlada” (53 godine) pomogla Mekejnu (71) da suzbije utiske, koje podstiču i konkurenti, da on deluje „zastarelo”.
Priče o mogućnom daljem usponu Rajsove odslikavaju šire stanje duhova u američkom društvu – razapetost između potreba i za promene i za kontinuitet. Da se izmeni kurs ali ne i sistem, da kormilo državnog broda preuzmu ličnosti koji će ga usmeravati ka manje burnim vodama, bar za Amerikance.
Sadašnje ustalasanosti su ovde i drugde, dobrim delom, proistekle iz ovdašnjih neodmerenih angažmana napolju. A tim angažmanima je znatno doprinela i Rajsova nastavljajući „vežbe jačanja mišića” – supersile, i po cenu globalnih i lokalnih slabljenja.
M. Pantelić
[objavljeno: 09/04/2008]
