Izvor: Deutsche Welle, 20.Avg.2020, 10:21
Rajnhold Mesner: sam na Mont Everestu
Italijanski alpinista Rajnhold Mesner pre tačno 40 godina popeo se sam na vrh Mont Everesta. Bila je to prekretnica u osvajanju Himalaja. U razgovoru za DW, Mesner priča o svom legendarnom usponu i alpinizmu danas.
Avgust 1980, usred sezone monsuna. To je vreme kada planinari obično izbegavaju Mont Everest, zbog obilnih padavina. Rajnhold Mesner doputovao je na Tibet zajedno sa svojom tadašnjom devojkom, Kanađankom Nenom Holgin. Cilj im je bio da sprovedu u delo ambiciozni >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << plan na severnoj strani Everesta. Nakon što se Mesner 1978. sa Austrijancem Peterom Habelerom popeo na najvišu planinu sveta s nepalske južne strane i to po prvi put bez boce s kiseonikom, sada je to isto želeo da pokuša da uradi sam.
Popodne 20. avgusta 1980, trećeg dana završnog uspona, Mesner je stigao do najviše tačke, na 8.850 metara. Više je puzao nego što je hodao. „Bio sam toliko mrtav umoran kao nikada pre i nikada kasnije“, priseća se alpinista u intervjuu za DW četiri decenije kasnije. „Na vrhu sam bio toliko umoran, da sam se samo bacio u sneg i vegetirao. Na sreću, nakon sat vremena dahtanja – nije bilo duže – imao sam snage da ustanem i spustim se dole.“
Rajnhold Mesner na jednom predavanju nakon što je sam osvojio Mont Everest
Kada se Mesner dan nakon uspešnog osvajanja vrha vratio u bazni logor na 6.400 metara visine, devojka ga je jedva prepoznala. „Pogledao me sa suzama u očima. Lice mu je bilo žuto, a usne ispucane i pocepane“, zapisala je u svoj dnevnik.
Na ivici snage
Baš na dan uspona na sam vrh, Mesner je svoj šator, ranac i hranu ostavio na svom poslednjem odmorištu, na 8.220 metara visine. Vremenske prilike su se promenile. Spustila se magla i polako je počeo da pada snijeg. „Odjednom sam se uplašio da ću izgubiti orijentaciju“, priča Mesner. „Da kod spuštanja nisam uspeo da pronađem svoj trag u svežem snijegu, bio bih izgubljen. Zato sam se potrudio da ubrzam uspon.“
Ali to nije bilo lako. „S jedne strane, bio sam zabrinut zbog moguće opasnosti, a s druge, tu je bio redak vazduh me je kočio, kočio, kočio“, seća se danas 75-godišnji alpinista. Naravno, pri tom ne bi trebalo izgubiti iz vida i psihičko opterećenje, jer je na vrh krenuo sam: „Tu se pre svega radi o nemogućnosti da s nekim podeliš svoje brige i strahove. To se teško podnosi, jer mi ljudi nismo stvoreni za samoću.“
Mesner na Everestu 1978, nakon što se popeo u paru sa Peterom Habelerom prvi put bez dodatnog kiseonika
Mesnerov solo-uspon na Everest u sezoni monsuna, bez kiseonika i na delimično novoj ruti slavljen je kao prekretnica u osvajanju Himalaja. „Moj solo-uspon na Nangu Parbat (u leto 1978, prim.ur.) bio je važniji“, smatra Mesner, „jer je bio prvi takav – solo osvajanje jednog vrha višeg od 8.000 metara.“ Everest-solo bio je samo završnica u njegovom razvoju kao alpiniste, smatra Mesner. Nakon toga osvojio je svih 14 vrhova viših od 8.000 metara. Godine 1986. bio je prvi čovjek kojem je to uspelo – i ni kod jednog uspona nije koristio bocu s kiseonikom.
Niko kao Mesner
Do sada je bilo malo sličnih pokušaja solo-uspona poput tog Mesnerovog na Mont Everest. Činjenica je i da su se okolnosti u poslednjih 40 godina znatno promenile. Do početka 80-ih godina prošlog veka na Everest su dolazili samo najbolji alpinisti sveta kako bi istražili nove, teške rute. U međuvremenu je to postalo turističko odredište na koje su se ljudi popeli više od 10.000 puta. Pojedini alpinisti su se takođe popeli sami na vrh, kaže Mesner, ali na normalnoj ruti, koja je prilagođena komercijalnim ekspedicijama: „Na stazi je ispred njih 50, a iza 100 ljudi. To nije solo-uspon.“
Gužva na Monte Everestu 2019.
Ali ove godine je i na Mont Everestu zbog korone sve drugačije. Planina je pusta, skoro kao pre 40 godina. Na kinesko-tibetskoj, severnoj strani smela je da se popne samo jedna jedina kineska ekspedicija, dok je na nepalskoj južnoj strani sve blokirano zbog pandemije. Rajnhold Mesner ne veruje da će tako i ostati. „Šerpasima je potreban taj posao jer tako zarađuju novac. A vlada dobija naknadu za izdavanje dozvola za uspon“, kaže najpoznatiji alpinist današnjice.
„Pritisak će nastaviti da raste, kao i interesovanje putničkih agencija. Tako će i ponuda opet biti veća. A biće veća i udobnost u baznim logorima i na većim visinama. To znači da je za sve više ljudi moguć uspon na krov sveta.“
Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link https://p.dw.com/p/2YAyC
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
