Izvor: Danas, 18.Avg.2014, 22:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na određeno kao antibebi pilula
Moskva - Jednom navodno više nego povoljnom evropskom rešenju, koje se na ne baš dobrovoljnoj bazi preporučuje takozvanim državama u tranziciji kakva je Srbija, zadat je prošle nedelje udarac sa najvišeg evropskog mesta - iz nemačke vlade.
Svojim praktično prvim intervjuom, datim minhenskom nedeljniku Fokus, nova nemačka ministarka za porodicu Manuela Švezig izazvala je veliku pažnju i sijaset komentara kategoričnom tvrdnjom da ugovori o radu na oročeno vreme imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << više nego loše posledice po ionako problematičan nemački natalitet, pa tako doprinose daljem starenju nemačke populacije. Kao što je poznato jedan od najvećih ekonomskih problema većine zapadnoevropskih, i ne samo zapadnoevropskih država, i jeste starenje stanovništva.
„Rad na određeno vreme deluje kao antibebi pilula“, rekla je Švezig i kao dokaz i upozorenje dodala: „Ozbiljno moramo uzeti činjenicu da mnogi parovi koji žele decu, nemaju ih zbog ogromne nesigurnosti na radnom mestu.“
Međutim, samo malo manje pažnje je nekoliko dana pre intervjua ministarske Švezig izazvala informacija Nemačke statističke službe da u najvećoj državi Evropske unije ukupan broj zaposlenih raste i dostiže istorijske rekorde dok broj zaposlenih u atipičnim oblicima radnih odnosa (na određeno vreme ili radno vreme manje od 20 sati nedeljno) pada. Broj zaposlenih na određeno vreme vrhunac je, prema nemačkoj statistici, dostigao 2011. godine, kad je tako bilo zaposleno oko 2,9 miliona ljudi.
Prošle godine je broj zaposlenih u Nemačkoj dostigao rekordnih 41,8 miliona, dok je među njima bio tek 2,61 milion zaposlenih na određeno vreme - ili nešto iznad šest odsto od ukupnog broja zaposlenih. Što znači da je broj tako zaposlenih u 2013. godini u odnosu na 2012, prema nemačkoj statistici, pao za dodatnih 4,7 odsto. Anketom sprovedenom među 60.000 domaćinstava statističari su utvrdili da pada i ukupni broj i udeo u ukupnoj zaposlenosti i svih ostalih oblika atipičnog zapošljavanja (radno vreme kraće od 20 sati nedeljno), a da broj zaposlenih na neodređeno vreme raste.
Neki od vodećih nemačkih medija, inače zagovornika liberalnog tržišta rada, kao što je Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), požurili su sad da tvrdnjama ministarke, očito ih uzimajući kao u najmanju ruku vrlo verovatno saglasne istini, protivstave ovaj novi trend na nemačkom tržištu rada. FAZ najnoviji razvoj događaja pripisuje ozdravljenju tržišta rada, ali priznaje i da su i poslodavci suočeni sa sporednim negativnim posledicama zapošljavanja sa atipičnim ugovorima o radu - naime, najkvalitetniji mladi stručnjaci upravo prispeli na tržište rada radije se odlučuju za poslodavca koji im odmah nudi rad na neodređeno vreme nego što hazardiraju sa dodatnim proverama i rizikom da im ugovor o radu ne bude produžen.
Španija i Poljska rekorderi
Poređenja radi, najveći broj zaposlenih na određeno vreme 2012. godine je u EU imala Španija, oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih (Nemačka te godine oko osam odsto), zatim Poljska - preko 20 odsto, Finska - 15 odsto, Francuska - 11 odsto, Grčka - 10 odsto...
