Izvor: Danas, 28.Jan.2015, 00:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinove ideje
Svi narodi dobiju vladu kakvu zaslužuju, primetio je Žozef de Mestr, diplomatski izaslanik Kraljevine Sardinije za rusku imperiju, pre oko dve stotine godina. On je komentarisao duboko ukorenjenu političku apatiju među Rusima, što je karakteristika koja traje do danas.
Rusija, naravno, više nije apsolutistička monarhija kakva je bila u De Mestrovo vreme. Nije ni komunistička diktatura u stilu Josifa Staljina. Međutim, predsednik Vladimir Putin je mnogo naučio iz autokratskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << taktika svojih prethodnika, dok ruski narod izgleda nije naučio ništa. U anketi javnog mnjenja koja je sprovedena krajem 2014. godine 68 odsto ispitanika je reklo da Putin treba da bude „ličnost godine“. Pošto je u martu preuzeo Krim od Ukrajine i odbio da se pokloni pred zapadnim silama koje osporavaju takvu inicijativu, postao je heroj među običnim Rusima.
Zapravo, Putinovi napori da povrati nekadašnju rusku teritoriju zasenili su njegovo gušenje nevladinih organizacija, represiju nad nezavisnim medijima i ućutkivanje glasova opozicije. Iako ruska ekonomija beleži pad, pošto je rublja od juna prošle godine izgubila više od polovine vrednosti u odnosu na dolar, kamatne stope su porasle za 17 odsto, a inflacija je dostigla dvocifrene brojeve, Putin i dalje drži rejting od 85 odsto.
Rusi treba da traže rešenje za ekonomske probleme i da ne veličaju vođu koji ih je uzrokovao. Ali Putin, bivši agent KGB-a, ima diktatorsku lukavost. On zna da su vekovi čvrste vladavine učinile Ruse poslušnim. Oni se možda boje vlade; ali se još više plaše da budu prepušteni sami sebi.
Putin je kao i svake godine sredinom decembra organizovao večeru sa oligarsima - gozbu u vreme pomora. Četrdeset privrednih i industrijskih lidera (od kojih većina rukovodi firmama bliskim Kremlju) prisustvovalo je događaju da bi dobili, a i dali, garancije da će oni i vlada zajedno pobediti krizu.
Putin je na večeri ponovio svoje obećanje da će štititi bogatstvo oligarha od američkih i evropskih sankcija. Posebno je obećao da će primeniti takozvani Rotenbergov zakon, nazvan po Arkadiju Rotenbergu, finansijeru koji je u septembru 2014. bio prinuđen da italijanskoj vladi preda imovinu vrednu 40 miliona dolara. Zakon obavezuje Kremlj da oligarsima nadoknadi svu imovinu koju izgube u inostranstvu zbog zapadnih sankcija.
Te izjave dopunile su obećanje koje je Putin dao u jednom intervjuu ranije ovog meseca. Ako ruski biznismeni svoje račune iz inostranstva prebace u svoju zemlju, njihove finansijske indiskrecije će biti oproštene i zaboravljene.
Uzdanje u takva obećanja bilo bi ravno finansijskom samoubistvu. Pre samo nekoliko meseci Putin je sve uveravao da će ruska ekonomija lako savladati evropske i zapadne sankcije. Slično tome, za vreme finansijske stagnacije 1998. ruski oligarsi su izgubili mnogo i većina se nikada nije oporavila. Ruskoj vladi se očito ne može verovati kada je reč o zaštiti bilo čijeg bogatstva uz mogući izuzetak bogatstva njenih članova.
Ipak, odbijanje zagrljaja Kremlja podjednako je destruktivno. Naposletku, u Putinovoj Rusiji političko neslaganje uzrokuje finansijsku propast. Najbogatiji ruski oligarh Mihail Hodorkovski, vatreni zagovornik demokratizacije i neumorni kritičar Putina, 2003. je uhapšen po izmišljenim optužbama za prevaru i utaju poreza, a njegova naftna kompanija Jukos je dovedena do bankrota, rasparčana i prodata pulenima Kremlja.
Obični Rusi imaju mnogo manje uticaja, te će patiti daleko više. Ali možda i zaslužuju da pate. Stroge mere štednje - smanjenje penzija, plata i socijalnih usluga (uključujući odluku da se zatvori više stotina bolnica i da se otpuste hiljade medicinskih radnika) - gotovo da nisu izazvale nikakvu kritiku.
Nekoliko hiljada ljudi je krajem decembra organizovalo demonstracije u Moskvi, delom da bi pružili podršku Alekseju Navaljnom, advokatu, borcu protiv korupcije, poznatom blogeru i lideru sve slabijeg opozicionog pokreta, i njegovom mlađem bratu Olegu. Braća Navaljni su osuđena na tri i po godine zatvora za iznuđivanje novca od kompanije koja se bavi kozmetikom. Aleksej je dobio uslovnu kaznu; Oleg, apolitični direktor pošte, moraće celu kaznu da odsluži u zatvoru.
Ta taktika - „oprostiti“ neprijateljima, dok ih kažnjavate preko rođaka - bila je Staljinova omiljena. „Neprijatelj“ bi se brzo osvestio, a javnost, koja ne poznaje one iza rešetaka, brzo bi izgubila interesovanje. Današnji Rusi se nadaju da Putin, koji je svoje protivnike neprijatno iznenadio aneksijom Krima, možda u rukavu ima još jedan smeli trik, koji će stabilizovati finansijska tržišta i povratiti cene nafte od koje zavisi ekonomija.
Rusi su dovoljno obavešteni da bi strahovali da je Putinu ponestalo ideja. Ali taj strah se ne poredi s njihovim strahom od toga šta bi moglo da se desi ako promene situaciju. A Putin to dovoljno dobro shvata da bi znao da mu nisu potrebni gulazi, već lukava upotreba straha i praštanja da bi ostao na vlasti.
Autorka predaje međunarodne poslove u Novoj školi i viša je saradnica Instituta za svetsku politiku u Njujorku
